1. Sazvavsi, pak, dvanaestoricu dade im silu i vlast nad svim djavolima, i da isceljuju od bolesti.
2. I posla ih da propovedaju carstvo Bozije, i da isceljuju bolesnike.
3. I rece im: Nista ne uzimajte na put, ni stapa ni torbe ni hleba ni novaca, niti po dve haljine da imate.
4. U koju kucu udjete onde budite i odande polazite.
5. I gde vas ne prime izlazeci iz grada onog otresite i prah s nogu svojih, za svedocanstvo na njih.
6. A kad izidjose, idjahu po selima propovedajuci jevandjelje i isceljujuci svuda.
7. A kad cu Irod cetvorovlasnik sta On cini, ne mogase se nacuditi, jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvih,
8. A jedni da se Ilija pojavio, a jedni da je ustao koji od starih proroka.
9. I rece Irod: Jovana ja posekoh; ali ko je to o kome ja takva cudesa slusam? I zeljase Ga videti.
10. I vrativsi se apostoli kazase Mu sta su pocinili. I uzevsi ih otide nasamo u pustinju kod grada koji se zvase Vitsaida.
11. A narod razumevsi podje za Njim, i primivsi ih govorase im o carstvu Bozijem i isceljivase koji trebahu isceljivanja.
12. A dan stade naginjati. Tada pristupise dvanaestorica i rekose Mu: Otpusti narod, neka idu na konak u okolna sela i palanke, i nek nadju jela, jer smo ovde u pustinji.
13. A On im rece: Podajte im vi neka jedu. A oni rekose: U nas nema vise od pet hlebova i dve ribe; vec ako da idemo mi da kupimo na sve ove ljude jela?
14. Jer bese ljudi oko pet hiljada. Ali On rece ucenicima svojim: Posadite ih na gomile po pedeset.
15. I ucinise tako, i posadise ih sve.
16. A On uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledavsi na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davase ucenicima da razdadu narodu.
17. I jedose i nasitise se svi, i nakupise komada dvanaest kotarica sto im pretece.
18. I kad se jedanput moljase Bogu nasamo, s Njim behu ucenici, i zapita ih govoreci: Ko govore ljudi da sam ja?
19. A oni odgovarajuci rekose: Jedni vele da si Jovan krstitelj, a drugi da si Ilija; a drugi da je koji ustao od starih proroka.
20. A On im rece: A vi sta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajuci rece: Hristos Bozji.
21. A On im zapreti i zapovedi da nikome ne kazuju to,
22. Govoreci da Sin coveciji treba mnogo postradati, i da ce Ga staresine i glavari svestenicki i knjizevnici okriviti, i da ce Ga ubiti, i treci dan da ce ustati.
23. A svima govorase: Ko hoce da ide za mnom neka se odrece sebe i uzme krst svoj i ide za mnom.
24. Jer ko hoce dusu svoju da sacuva, izgubice je; a ko izgubi dusu svoju mene radi onaj ce je sacuvati.
25. Jer kakvu ce korist imati covek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi?
26. Jer ko se postidi mene i mojih reci, njega ce se Sin coveciji postideti kad dodje u slavi svojoj i Ocevoj i svetih andjela.
27. A zaista vam kazem: imaju neki medju ovima sto stoje ovde koji nece okusiti smrt dok ne vide carstvo Bozje.
28. A kad prodje osam dana posle onih reci, uze Petra i Jovana i Jakova i izidje na goru da se pomoli Bogu.
29. I kad se moljase postade lice Njegovo drugacije, i odelo Njegovo belo i sjajno.
30. I gle, dva coveka govorahu s Njim, koji behu Mojsije i Ilija.
31. Pokazase se u slavi, i govorahu o izlasku Njegovom koji Mu je trebalo svrsiti u Jerusalimu.
32. A Petar i koji behu s njim behu zaspali; ali probudivsi se videse slavu Njegovu i dva coveka koji s Njim stajahu.
33. I kad se odvojise od Njega rece Petar Isusu: Ucitelju! Dobro nam je ovde biti; i da nacinimo tri senice: jednu Tebi, i jednu Mojsiju, i jednu Iliji: ne znajuci sta govorase.
34. A dok On to govorase dodje oblak i zakloni ih; i uplasise se kad zadjose u oblak.
35. I cu se glas iz oblaka govoreci: Ovo je Sin moj ljubazni, Njega poslusajte.
36. I kad se cujase glas nadje se Isus sam. I oni ucutase, i nikom ne javise nista u one dane od onog sta videse.
37. A dogodi se drugi dan kad sidjose s gore srete Ga mnostvo naroda.
38. I gle, covek iz naroda povika govoreci: Ucitelju! Molim Ti se, pogledaj na sina mog, jer mi je jedinac:
39. I gle, hvata ga duh, i ujedanput vice, i lomi ga s penom, i jedva otide od njega kad ga izlomi;
40. I molih ucenike Tvoje da ga isteraju, pa ne mogose.
41. I odgovarajuci Isus rece: O rode neverni i pokvareni! Dokle cu biti s vama i trpeti vas? Dovedi mi sina svog amo:
42. A dok jos idjase k Njemu obori ga djavo, i stade ga lomiti. A Isus zapreti duhu necistom, i isceli momce, i dade ga ocu njegovom.
43. I svi se divljahu velicini Bozijoj. A kad se svi cudjahu svemu sto cinjase Isus, rece ucenicima svojim:
44. Metnite vi u usi svoje ove reci: jer Sin coveciji treba da se preda u ruke covecije.
45. A oni ne razumese rec ovu; jer bese sakrivena od njih da je ne mogose razumeti; i bojahu se da Ga zapitaju za ovu rec.
46. A udje misao u njih ko bi bio najveci medju njima.
47. A Isus znajuci pomisli srca njihovih uze dete i metnu ga preda se,
48. I rece im: Koji primi ovo dete u ime moje, mene prima; i koji mene prima, prima Onog koji me je poslao; jer koji je najmanji medju vama on je veliki.
49. A Jovan odgovarajuci rece: Ucitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni djavole, i zabranismo mu, jer ne ide s nama za Tobom.
50. I rece mu Isus: Ne branite; jer ko nije protiv vas s vama je.
51. A kad se navrsise dani uzeca Njegovog, On nameri da ide pravo u Jerusalim.
52. I posla glasnike pred licem svojim; i oni otidose i dodjose u selo samarjansko da Mu ugotove gde ce nociti.
53. I ne primise Ga; jer videse da ide u Jerusalim.
54. A kad videse ucenici Njegovi, Jakov i Jovan, rekose: Gospode! Hoces li da kazemo da oganj sidje s neba i da ih istrebi kao i Ilija sto ucini?
55. A On okrenuvsi se zapreti im i rece: Ne znate kakvog ste vi duha;
56. Jer Sin coveciji nije dosao da pogubi duse covecije nego da sacuva. I otidose u drugo selo.
57. A kad idjahu putem rece Mu neko: Gospode! Ja idem za Tobom kud god Ti podjes.
58. I rece mu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda: a Sin coveciji nema gde zakloniti glave.
59. A drugom rece: Hajde za mnom. A on rece: Gospode! Dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svog.
60. A Isus rece mu: Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace; a ti hajde te javljaj carstvo Bozije.
61. A drugi rece: Gospode! Ja idem za Tobom; ali dopusti mi najpre da idem da se oprostim s domasnjima svojim.
62. A Isus rece mu: Nijedan nije pripravan za carstvo Bozije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag.
