1. A kad svrsi sve reci svoje pred narodom, dodje u Kapernaum.
2. U kapetana pak jednog bese sluga bolestan na umoru koji mu bese mio.
3. A kad cu za Isusa, posla k Njemu staresine judejske moleci Ga da bi dosao da mu isceli slugu.
4. A oni dosavsi k Isusu moljahu Ga lepo govoreci: Dostojan je da mu to ucinis;
5. Jer ljubi narod nas, i nacini nam zbornicu.
6. A Isus idjase s njima. I kad vec behu blizu kuce, posla kapetan k Njemu prijatelje govoreci Mu: Gospode! Ne trudi se, jer nisam dostojan da udjes pod moju strehu;
7. Zato i ne drzah sebe dostojnog da Ti dodjem, nego samo reci rec, i ozdravice sluga moj.
8. Jer i ja sam covek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kazem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dodji, i dodje; i sluzi svom: Ucini to, i ucini.
9. A kad to cu Isus, zacudi mu se, i okrenuvsi se narodu koji idjase za Njim rece: Kazem vam: ni u Izrailju tolike vere ne nadjoh.
10. I vrativsi se poslani nadjose bolesnog slugu zdravog.
11. I potom idjase u grad koji se zovi Nain, i s Njim idjahu mnogi ucenici Njegovi i mnostvo naroda.
12. Kad se priblizise k vratima gradskim, i gle, iznosahu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona bese udovica i naroda iz grada mnogo idjase s njom.
13. I videvsi je Gospod sazali Mu se za njom, i rece joj: Ne placi.
14. I pristupivsi prihvati za sanduk; a nosioci stadose, i rece: Momce! Tebi govorim, ustani.
15. I sede mrtvac i stade govoriti; i dade ga materi njegovoj.
16. A strah obuze sve, i hvaljahu Boga govoreci: Veliki prorok izidje medju nama, i Bog pohodi narod svoj.
17. I otide glas ovaj o Njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.
18. I javise Jovanu ucenici njegovi za sve ovo.
19. I dozvavsi Jovan dva od ucenika svojih posla ih k Isusu govoreci: Jesi li ti Onaj sto ce doci, ili drugog da cekamo?
20. Dosavsi pak ljudi k Njemu rekose: Jovan krstitelj posla nas k tebi govoreci: Jesi li ti Onaj sto ce doci, ili drugog da cekamo?
21. A u taj cas isceli mnoge od bolesti i od muka i od zlih duhova, i mnogima slepima darova vid.
22. I odgovarajuci Isus rece im: Idite i kazite Jovanu sta videste i custe: slepi progledaju, hromi hode, gubavi ciste se, gluvi cuju, mrtvi ustaju, siromasnima propoveda se jevandjelje.
23. I blago onome koji se ne sablazni o mene.
24. A kad otidose ucenici Jovanovi, poce narodu govoriti za Jovana: Sta ste izisli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar?
25. Sta ste, dakle, izasli da vidite? Coveka u meke haljine obucena? Eto, koji gospodske haljine nose i u slastima zive po carskim su dvorovima.
26. Sta ste dakle izisli da vidite? Proroka? Da, ja vam kazem, i vise od proroka;
27. Jer je ovo onaj za koga je pisano: Eto ja saljem andjela svog pred licem Tvojim koji ce pripraviti put Tvoj pred Tobom.
28. Jer vam kazem: Nijedan izmedju rodjenih od zena nije veci prorok od Jovana krstitelja; a najmanji u carstvu Bozijem veci je od njega.
29. I svi ljudi koji slusahu i carinici opravdase Boga, i krstise se krstenjem Jovanovim;
30. A fariseji i knjizevnici odbacise savet Bozji za njih, I ne htese da ih on krsti.
31. A Gospod rece: Kakvi cu kazati da su ljudi ovog roda? I kakvi su?
32. Oni su kao deca koja sede po ulicama i dozivaju jedno drugo i govore: Svirasmo vam, i ne igraste, zalismo vam se, i ne plakaste.
33. Jer dodje Jovan krstitelj koji ni jede hleb ni pije vino, a vi kazete: Djavo je u njemu;
34. Dodje Sin coveciji koji i jede i pije, a vi kazete: Gle coveka izelice i pijanice, druga carinicima i gresnicima.
35. I opravdase premudrost sva deca njena.
36. Moljase Ga pak jedan od fariseja da bi obedovao u njega; i usavsi u kucu farisejevu sede za trpezu:
37. I gle, zena u gradu koja bese gresnica doznavsi da je Isus za trpezom u kuci farisejevoj, donese sklenicu mira;
38. I stavsi sastrag kod nogu Njegovih plakase, i stade prati noge Njegove suzama, i kosom od svoje glave otirase, i celivase noge Njegove, i mazase mirom.
39. A kad vide farisej koji Ga je dozvao, rece u sebi govoreci: Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se zena dotice: jer je gresnica.
40. I odgovarajuci Isus rece mu: Simone! Imam ti nesto kazati. A on rece: Ucitelju! Kazi.
41. A Isus rece: Dvojica behu duzni jednom duzniku, jedan bese duzan pet stotina dinara, a drugi pedeset.
42. A kad oni ne imadose da mu vrate, pokloni obojici. Kazi koji ce ga od njih dvojice vecma ljubiti.
43. A Simon odgovarajuci rece: Mislim onaj kome najvise pokloni. A On mu rece: Pravo si sudio.
44. I okrenuvsi se k zeni rece Simonu: Vidis li ovu zenu? Ja udjoh u tvoju kucu, ni vode mi na noge nisi dao; a ona suzama obli mi noge, i kosom od glave svoje otre.
45. Celiva mi nisi dao; a ona otkako udjoh ne presta celivati mi nogu.
46. Uljem nisi pomazao glave moje; a ona mirom pomaza mi noge.
47. Zato kazem ti: oprastaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprasta ima malu ljubav.
48. A njoj rece: Oprastaju ti se gresi.
49. I stadose u sebi govoriti oni sto sedjahu s Njim za trpezom: Ko je Ovaj sto i grehe oprasta?
50. A zeni rece: Vera tvoja pomoze ti; idi s mirom.
