1. Dogodi Mu se pak u prvu subotu po drugom danu pashe da idjase kroz useve, i ucenici Njegovi trgahu klasje, i satirahu rukama te jedjahu.
2. A neki od fariseja rekose im: Zasto cinite sta ne valja ciniti u subotu?
3. I odgovarajuci Isus rece im: Zar niste citali ono sto ucini David kad ogladne, on i koji behu s njim?
4. Kako udje u kucu Boziju, i uze hlebove postavljene i izjede, i dade ih onima sto behu s njim, kojih nikome ne valjase jesti osim jedinih svestenika.
5. I rece im: Sin je coveciji Gospodar i od subote.
6. A dogodi se u drugu subotu da On udje u zbornicu i ucase, i bese onde covek kome desna ruka bese suva.
7. Knjizevnici pak i fariseji gledahu za Njim nece li u subotu isceliti, da Ga okrive.
8. A On znase pomisli njihove, i rece coveku koji imase suvu ruku: Ustani i stani na sredu. A on ustade i stade.
9. A Isus rece im: Da vas zapitam: Sta valja u subotu ciniti, dobro ili zlo? Odrzati dusu ili pogubiti? A oni cutahu.
10. I pogledavsi na sve njih rece mu: Pruzi ruku svoju. A on ucini tako; i ruka posta zdrava kao i druga.
11. A oni se svi napunise bezumlja, i govorahu jedan drugom sta bi ucinili Isusu.
12. Tih, pak, dana izidje na goru da se pomoli Bogu; i provede svu noc na molitvi Bozijoj.
13. I kad bi dan, dozva ucenike svoje, i izabra iz njih dvanaestoricu, koje i apostolima nazva:
14. Simona, koga nazva Petrom, i Andriju brata njegovog, Jakova i Jovana, Filipa i Vartolomija,
15. Mateja i Tomu, Jakova Alfejevog i Simona prozvanog Zilota,
16. Judu Jakovljevog, i Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.
17. I izisavsi s njima stade na mestu ravnom, i gomila ucenika Njegovih; i mnostvo naroda iz sve Judeje i iz Jerusalima, i iz primorja tirskog i sidonskog,
18. Koji dodjose da Ga slusaju i da se isceljuju od svojih bolesti, i koje mucahu duhovi necisti; i isceljivahu se.
19. I sav narod trazase da Ga se dotaknu; jer iz Njega izlazase sila i isceljivase ih sve.
20. I On podignuvsi oci na ucenike svoje govorase: Blago vama koji ste siromasni duhom; jer je vase carstvo Bozije.
21. Blago vama koji ste gladni sad; jer cete se nasititi. Blago vama koji placete sad; jer cete se nasmejati.
22. Blago vama kad na vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vase kao zlo Sina radi covecijeg.
23. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, vasa je velika plata na nebu. Jer su tako cinili prorocima ocevi njihovi.
24. Ali tesko vama bogati; jer ste vec primili utehu svoju.
25. Tesko vama siti sad; jer cete ogladneti. Tesko vama koji se smejete sad; jer cete zaplakati i zaridati.
26. Tesko vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako cinili i laznim prorocima ocevi njihovi.
27. Ali vama kazem koji slusate: ljubite neprijatelje svoje, dobro cinite onima koji na vas mrze;
28. Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se Bogu za one koji vas vredjaju.
29. Koji te udari po obrazu, okreni mu i drugi; i koji hoce da ti uzme kabanicu, podaj mu i kosulju.
30. A svakome koji iste u tebe, podaj; i koji tvoje uzme, ne isti.
31. I kako hocete da cine vama ljudi cinite i vi njima onako.
32. I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i gresnici ljube one koji njih ljube.
33. I ako cinite dobro onima koji vama dobro cine, kakva vam je hvala? Jer i gresnici cine tako.
34. I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da cete uzeti, kakva vam je hvala? Jer i gresnici gresnicima daju u zajam da uzmu opet onoliko.
35. Ali, ljubite neprijatelje svoje, i cinite dobro, i dajte u zajam ne nadajuci se nicemu; i bice vam velika plata, i bicete sinovi Najvisega, jer je On blag i neblagodarnima i zlima.
36. Budite dakle milostivi kao i Otac vas sto je milostiv.
37. I ne sudite, i nece vam suditi; i ne osudjujte, i necete biti osudjeni; oprastajte, i oprostice vam se.
38. Dajte, i dace vam se: meru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu dace vam u narucje vase. Jer kakvom merom dajete onakvom ce vam se vratiti.
39. I kaza im pricu: Moze li slepac slepca voditi? Nece li oba pasti u jamu?
40. Nema ucenika nad uciteljem svojim, nego i sasvim kad se izuci, bice kao i ucitelj njegov.
41. A zasto vidis trun u oku brata svog, a brvna u svom oku ne osecas?
42. Ili kako mozes reci bratu svom: Brate! Stani da izvadim trun koji je u oku tvom, kad sam ne vidis brvna u svom oku? Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svog, pa ces onda videti izvaditi trun iz oka brata svog.
43. Jer nema drveta dobrog da radja zao rod; niti drveta zlog da radja dobar rod.
44. Jer se svako drvo po rodu svom poznaje: jer se smokve ne beru s trnja, niti se grozdje bere s kupine,
45. Dobar covek iz dobre kleti srca svog iznosi dobro, a zao covek iz zle kleti srca svog iznosi zlo, jer usta njegova govore od suviska srca.
46. A sto me zovete: Gospode! Gospode! A ne izvrsujete sta vam govorim?
47. Svaki koji ide za mnom i slusa reci moje i izvrsuje ih, kazacu vam kakav je:
48. On je kao covek koji gradi kucu, pa iskopa i udubi i udari temelj na kamenu; a kad dodjose vode, navali reka na onu kucu i ne moze je pokrenuti, jer joj je temelj na kamenu.
49. A koji slusa i ne izvrsuje on je kao covek koji nacini kucu na zemlji bez temelja, na koju navali reka i odmah je obori, i raspade se kuca ona strasno.
