1. Jedanput pak, kad narod naleze k Njemu da slusaju rec Boziju On stajase kod jezera genisaretskog,
2. I vide dve ladje gde stoje u kraju, a ribari behu izisli iz njih i ispirahu mreze:
3. I udje u jednu od ladja koja bese Simonova, i zamoli ga da malo odmakne od kraja; i sedavsi ucase narod iz ladje.
4. A kad presta govoriti, rece Simonu: Hajde na dubinu, i bacite mreze svoje te lovite.
5. I odgovarajuci Simon rece Mu: Ucitelju! Svu noc smo se trudili, i nista ne uhvatismo: ali po Tvojoj reci bacicu mrezu.
6. I ucinivsi to uhvatise veliko mnostvo riba, i mreze im se prodrese.
7. I namagose na drustvo koje bese na drugoj ladji da dodju da im pomognu; i dodjose, i napunise obe ladje tako da se gotovo potope.
8. A kad vide Simon Petar, pripade ka kolenima Isusovim govoreci: Izidji od mene, Gospode! Ja sam covek gresan.
9. Jer bese usao strah u njega i u sve koji behu s njim od mnostva riba koje uhvatise;
10. A tako i u Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, koji behu drugovi Simonovi. I rece Isus Simonu: Ne boj se; odsele ces ljude loviti.
11. I izvukavsi obe ladje na zemlju ostavise sve, i otidose za Njim.
12. I kad bese Isus u jednom gradu, i gle, covek sav u gubi: i videvsi Isusa pade nicice moleci Mu se i govoreci: Gospode! Ako hoces mozes me ocistiti.
13. I pruzivsi ruku dohvati ga se. I rece: Hocu, ocisti se. I odmah guba spade s njega.
14. I On mu zapovedi da nikom ne kazuje: Nego idi i pokazi se svesteniku, i prinesi dar za ociscenje svoje, kako je zapovedio Mojsije za svedocanstvo njima.
15. Ali se glas o Njemu jos vecma razlazase, i mnostvo naroda stecase se da Ga slusaju i da ih isceljuje od njihovih bolesti.
16. A On odlazase u pustinju i moljase se Bogu.
17. I jedan dan ucase On, i onde sedjahu fariseji i zakonici koji behu dosli iz sviju sela galilejskih i judejskih i iz Jerusalima; i sila Gospodnja isceljivase ih.
18. I gle, ljudi donesose na odru coveka koji bese uzet, i trazahu da ga unesu i metnu preda Nj;
19. I ne nasavsi kuda ce ga uneti od naroda, popese se na kucu i kroz krov spustise ga s odrom na sredu pred Isusa.
20. I videvsi veru njihovu rece mu: Covece! Oprastaju ti se gresi tvoji.
21. I pocese pomisljati knjizevnici i fariseji govoreci: Ko je ovaj sto huli na Boga? Ko moze oprastati grehe osim jednog Boga?
22. A kad razume Isus pomisli njihove, odgovarajuci rece im: Sta mislite u srcima svojim?
23. Sta je lakse reci: Oprastaju ti se gresi tvoji? Ili reci: Ustani i hodi?
24. Nego da znate da vlast ima Sin coveciji na zemlji oprastati grehe, (rece uzetome:) tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj i idi kuci svojoj.
25. I odmah ustade pred njima, i uze na cemu lezase, i otide kuci svojoj hvaleci Boga.
26. I svi se zaprepastise, i hvaljahu Boga, i napunivsi se straha govorahu: Cuda se nagledasmo danas!
27. I potom izidje, i vide carinika po imenu Levija gde sedi na carini, i rece mu: Hajde za mnom.
28. I ostavivsi sve, ustade i podje za Njim.
29. I zgotovi Mu Levije kod kuce svoje veliku cast; i bese mnogo carinika i drugih koji sedjahu s Njim za trpezom.
30. I vikahu na Njega knjizevnici i fariseji govoreci ucenicima Njegovim: Zasto s carinicima i gresnicima jedete i pijete?
31. I odgovarajuci Isus rece im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.
32. Ja nisam dosao da dozovem pravednike nego gresnike na pokajanje.
33. A oni Mu rekose: Zasto ucenici Jovanovi poste cesto i mole se Bogu, tako i farisejski; a tvoji jedu i piju?
34. A On im rece: Mozete li svatove naterati da poste dok je zenik s njima?
35. Nego ce doci dani kad ce se oteti od njih zenik, i onda ce postiti u one dane.
36. Kaza im pak i pricu: Niko ne mece zakrpe od nove haljine na staru haljinu, inace ce i novu razdreti, i staroj ne lici sta je od novog.
37. I niko ne lije vino novo u mehove stare; inace prodre novo vino mehove i ono se prolije, i mehovi propadnu;
38. Nego vino novo u mehove nove treba liti, i oboje ce se sacuvati.
39. I niko pivsi staro nece odmah novog; jer veli: Staro je bolje.
