1. U to vreme, kad bese vrlo mnogo naroda i ne imahu sta jesti, dozva Isus ucenike svoje i rece im:
2. Zao mi je naroda, jer vec tri dana stoje kod mene i nemaju nista jesti.
3. I ako ih otpustim gladne kucama njihovim, oslabice na putu; jer su mnogi od njih dosli izdaleka.
4. I odgovorise Mu ucenici Njegovi: Otkuda cemo uzeti hleba ovde u pustinji da ih nahranimo?
5. I zapita ih: Koliko imate hlebova? A oni kazase: Sedam.
6. I zapovedi narodu da posedaju po zemlji; i uzevsi onih sedam hlebova i hvalu davsi, prelomi, i dade ucenicima svojim da razdadu; i razdadose narodu.
7. I imahu malo ribica; i njih blagoslovivsi rece da i njih razdadu.
8. I jedose, i nasitise se, i nakupise komada sto pretece sedam kotarica.
9. A onih sto su jeli bese oko cetiri hiljade. I otpusti ih.
10. I odmah udje u ladju s ucenicima svojim, i dodje u okoline dalmanutske.
11. I izadjose fariseji, i pocese se prepirati s Njim, i kusajuci Ga iskahu od Njega znak s neba.
12. I uzdahnuvsi duhom svojim rece: Zasto rod ovaj znak trazi? Zaista vam kazem: nece se dati rodu ovome znak.
13. I ostavivsi ih udje opet u ladju, i ode na one strane.
14. I zaboravise ucenici Njegovi uzeti hleba, i nemahu sa sobom u ladji do jedan hleb.
15. I zapovedase im govoreci: Gledajte, cuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodovog.
16. I misljahu, jedan drugom govoreci: To je sto hleba nemamo.
17. I razumevsi Isus rece im: Sta mislite sto hleba nemate? Zar jos ne osecate, niti razumete? Zar je jos okamenjeno srce vase?
18. Oci imate i ne vidite? Usi imate i ne cujete? I ne pamtite li
19. Kad ja pet hlebova prelomih na pet hiljada, koliko kotarica punih komada nakupiste? Rekose Mu: Dvanaest.
20. A sad sedam na cetiri hiljade, koliko punih kotarica nakupiste komada? A oni rekose: Sedam.
21. I rece im: Kako ne razumete?
22. I dodje u Vitsaidu; i dovedose k Njemu slepoga, i moljahu Ga da ga se dotakne.
23. I uzevsi za ruku slepoga izvede ga napolje iz sela, i pljunuvsi mu u oci metnu ruke na nj, i zapita ga vidi li sta.
24. I pogledavsi rece: Vidim ljude gde idu kao drva.
25. I potom opet metnu mu ruke na oci, i rece mu da progleda: i isceli se, i vide sve lepo.
26. I posla ga kuci njegovoj govoreci: Ne ulazi u selo, niti kazuj kome u selu.
27. I izadje Isus i ucenici Njegovi u sela Cesarije Filipove; i putem pitase ucenike svoje govoreci im: Ko govore ljudi da sam ja?
28. A oni odgovorise: Jovan krstitelj; drugi: Ilija; a drugi: Koji od proroka.
29. A On im rece: A vi sta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajuci rece Mu: Ti si Hristos.
30. I zapreti im da nikome ne kazuju za Njega.
31. I poce ih uciti da Sinu covecjem valja mnogo postradati, i da ce Ga okriviti staresine i glavari svestenicki i knjizevnici, i da ce Ga ubiti, i treci dan da ce ustati.
32. I govorase o tom ne ustrucavajuci se. I Petar uze Ga i poce Ga odvracati.
33. A On obrnuvsi se i pogledavsi na ucenike svoje zapreti Petru govoreci: Idi od mene sotono; jer ti ne mislis sta je Bozje nego sta je ljudsko.
34. I dozvavsi narod s ucenicima svojim rece im: Ko hoce za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.
35. Jer ko hoce dusu svoju da sacuva, izgubice je; a ko izgubi dusu svoju mene radi i jevandjelja onaj ce je sacuvati.
36. Jer kakva je korist coveku ako zadobije sav svet, a dusi svojoj naudi?
37. Ili kakav ce otkup dati covek za dusu svoju?
38. Jer ko se postidi mene i mojih reci u rodu ovom preljubotvornom i gresnom, i Sin ce se covecji postideti njega kad dodje u slavi Oca svog s andjelima svetima.
