1. I dodjose preko mora u okolinu gadarinsku.
2. I kad izidje iz ladje, odmah Ga srete covek s duhom necistim,
3. Koji zivljase u grobovima i niko ga ne mogase svezati ni verigama;
4. Jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogase ukrotiti.
5. I jednako dan i noc bavljase se u grobovima i u gorama vicuci i bijuci se kamenjem.
6. A kad vide Isusa iz daleka, potece i pokloni Mu se.
7. I povikavsi glasno rece: Sta je Tebi do mene, Isuse Sine Boga Visnjeg? Zaklinjem Te Bogom, ne muci me.
8. Jer mu govorase: Izadji, duse necisti, iz coveka.
9. I pitase ga: Kako ti je ime? I odgovori Mu: Legeon mi je ime; jer nas je mnogo.
10. I molise Ga veoma da ih ne salje iz one okoline.
11. A onde po bregu paslo je veliko krdo svinja.
12. I molise Ga svi djavoli govoreci: Posalji nas u svinje da u njih udjemo.
13. I dopusti im Isus odmah. I izasavsi duhovi necisti udjose u svinje; i navali krdo s brega u more; a bese ih oko dve hiljade: i potopise se u moru.
14. A svinjari pobegose, i javise u gradu i po selima. I izadjose ljudi da vide sta je bilo.
15. I dodjose k Isusu, i videse besnoga u kome je bio legeon gde sedi obucen i pametan; i uplasise se.
16. A oni sto su videli kazase im sta bi od besnoga i od svinja.
17. I pocese Ga moliti da ide iz njihovih krajeva.
18. I kad udje u ladju, moljase Ga onaj sto je bio besan da bude s Njim.
19. A Isus ne dade mu, vec mu rece: Idi kuci svojoj k svojima i kazi im sta ti Gospod ucini, i kako te pomilova.
20. I ode i poce pripovedati u Deset gradova sta mu ucini Isus; i svi se divljahu.
21. I kad predje Isus u ladji opet na one strane, skupi se narod mnogi oko Njega; i bese kraj mora.
22. I gle, dodje jedan od staresina zbornickih po imenu Jair; i videvsi Ga pade pred noge Njegove.
23. I moljase Ga vrlo govoreci: Kci je moja na samrti; da dodjes i da metnes na nju ruke da ozdravi i zivi.
24. I podje s njim; i za Njim idjase naroda mnogo i turkahu Ga.
25. I zena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od tecenja krvi
26. I veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrosila sve sto je imala, i nista joj nisu pomogli, nego jos gore nacinili,
27. Kad je cula za Isusa, dodje u narodu sastrag, i dotace se haljine Njegove.
28. Jer govorase: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdravicu.
29. I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.
30. I odmah Isus oseti u sebi silu sto izadje iz Njega, i obazrevsi se na narod rece: Ko se to dotace mojih haljina?
31. I rekose Mu ucenici Njegovi: Vidis narod gde Te turka, pa pitas: Ko se dotace mene?
32. I On se obazirase da vidi onu koja to ucini.
33. A zena uplasivsi se drhtase, i znajuci sta joj se dogodi, dodje i klece pred Njim, i kaza Mu svu istinu.
34. A On rece joj: Kceri! Vera tvoja pomoze ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.
35. Jos On govorase, a dodjose od staresine zbornickog govoreci: Kci tvoja umre; sto vec trudis ucitelja?
36. A Isus odmah cuvsi rec sto rekose rece staresini: Ne boj se, samo veruj.
37. I ne dade za sobom ici nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljevog.
38. I dodje u kucu staresine zbornickog, i vide vrevu i plac i jauk veliki.
39. I usavsi rece im: Sta ste uzavreli te placete? Devojka nije umrla, nego spava.
40. I podsmevahu Mu se. A On isteravsi sve uze oca devojcinog i mater i koji behu s Njim, i udje gde lezase devojka.
41. I uzevsi devojku za ruku rece joj: Talita kumi, koje znaci: Devojko, tebi govorim, ustani.
42. I odmah usta devojka i hodjase; a bese od dvanaest godina. I zacudise se cudom velikim.
43. I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i rece: Podajte joj nek jede.
