1. I opet poce uciti kod mora, i skupise se oko Njega ljudi mnogi tako da mora uci u ladju, i sedeti na moru; a narod sav bese na zemlji kraj mora.
2. I ucase ih u pricama mnogo, i govorase im u nauci svojoj:
3. Slusajte: evo izidje sejac da seje.
4. I kad sejase, dogodi se da jedno pade ukraj puta, i dodjose ptice i pozobase ga.
5. A drugo pade na kamenito mesto gde ne bese mnogo zemlje; i odmah iznice; jer ne bese u dubinu zemlje:
6. A kad obasja sunce, uvenu, i buduci da nemase korena, usahnu.
7. I drugo pade u trnje; i naraste trnje i udavi ga, i ne donese rod.
8. I drugo pade na zemlju dobru; i davase rod koji je napredovao i rastao i donosio po trideset i po sezdeset i po sto.
9. I rece: Ko ima usi da cuje neka cuje.
10. A kad osta sam, zapitase Ga koji behu s Njim i sa dvanaestoricom za ovu pricu.
11. I rece im: Vama je dano da znate tajne carstva Bozjeg, a onima napolju sve u pricama biva;
12. Da ocima gledaju i da ne vide, i usima slusaju i da ne razumeju; da se kako ne obrate i da im se ne oproste gresi.
13. I rece im: Zar ne razumete ovu pricu? A kako cete sve price razumeti?
14. Sejac rec seje.
15. A ono su kraj puta, gde se seje rec i kad je cuju odmah dodje sotona i otme rec posejanu u srcima njihovim.
16. Tako su i ono sto se seje na kamenitim mestima, koji kad cuju rec odmah je prime s radoscu;
17. Ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, pa kad bude do nevolje ili ih poteraju reci radi, odmah se sablazne.
18. A ono su sto se u trnju seje koji slusaju rec,
19. Ali brige ovog sveta i prevara bogatstva i ostale slasti udju i zaguse rec, i bez roda ostane.
20. A ono su sto se na dobroj zemlji seje koji slusaju rec i primaju, i donose rod po trideset i po sezdeset i po sto.
21. I govorase im: Eda li se sveca uzize da se metne pod sud ili pod odar? A ne da se na svecnjak metne?
22. Jer nema nista tajno sto nece biti javno; niti ima sta sakriveno sto nece izaci na videlo.
23. Ako ima ko usi da cuje neka cuje.
24. I govorase im: Pamtite sta cujete: kakvom merom merite onakvom ce vam se meriti i dometnuce se vama koji slusate.
25. Jer ko ima, dace mu se; a koji nema, uzece mu se i ono sto ima.
26. I govorase im: Tako je carstvo Bozje kao covek kad baci seme u zemlju;
27. I spava i ustaje nocu i danju; i seme nice i raste, da ne zna on.
28. Jer zemlja sama od sebe najpre donese travu, potom klas, pa onda ispuni psenicu u klasu.
29. A kad sazre rod, odmah posalje srp; jer nasta zetva.
30. I govorase: Kakvo cemo kazati da je carstvo Bozje? Ili u kakvoj cemo ga prici iskazati?
31. Ono je kao zrno gorusicino koje kad se poseje u zemlju manje je od svih semena na zemlji;
32. A kad se poseje, uzraste i bude vece od sveg povrca, i pusti grane velike da mogu u njegovom hladu ptice nebeske ziveti.
33. I takvim mnogim pricama kazivase im rec, koliko mogahu slusati.
34. A bez prica ne govorase im ni reci. A ucenicima posebno kazivase sve.
35. I rece im onaj dan uvece: Hajdemo na one strane.
36. I otpustivsi narod uzese Ga kako bese u ladji; a i druge ladje behu s Njim.
37. I postade velika oluja; i valovi tako zalivahu u ladju da se vec napuni.
38. A On na krmi spavase na uzglavlju; i probudise Ga, i rekose Mu: Ucitelju! Zar Ti ne maris sto ginemo?
39. I ustavsi zapreti vetru, i rece moru: Cuti, prestani. I utoli vetar, i postade tisina velika.
40. I rece im: Zasto ste tako strasljivi? Kako nemate vere.
41. I uplasise se vrlo, i govorahu jedan drugom: Ko je Ovaj, dakle, da Ga i vetar i more slusaju?
