1. A kad bi ujutru, ucinise vece svi glavari svestenicki i staresine narodne za Isusa da Ga pogube.
2. I svezavsi Ga odvedose, i predase Ga Pontiju Pilatu, sudiji.
3. Tada videvsi Juda izdajnik Njegov da Ga osudise raskaja se, i vrati trideset srebrnika glavarima svestenickim i staresinama
4. Govoreci: Ja sagresih sto izdadoh krv pravu. A oni rekose: Sta mi marimo za to? Ti ces videti.
5. I bacivsi srebrnike u crkvi izidje, i otide te se obesi.
6. A glavari svestenicki uzevsi srebrnike rekose: Ne valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv.
7. Nego se dogovorise te kupise za njih loncarevu njivu za groblje gostima.
8. Od toga se i prozva ona njiva krvna njiva i do danas.
9. Tada se izvrsi sta je kazao prorok Jeremija govoreci: I uzese trideset srebrnika, cenu cenjenoga koga su cenili sinovi Izrailjevi;
10. I dadose ih za njivu loncarevu, kao sto mi kaza Gospod.
11. A Isus stade pred sudijom, i zapita Ga sudija govoreci: Ti li si car judejski? A Isus rece mu: Ti kazes.
12. I kad Ga tuzahu glavari svestenicki i staresine, nista ne odgovori.
13. Tada rece mi Pilat: Cujes li sta na tebe svedoce?
14. I ne odgovori mu ni jednu rec tako da se sudija divljase vrlo.
15. A o svakom prazniku pashe bese obicaj u sudije da pusti narodu po jednog suznja koga oni hoce.
16. A tada imahu znatnog suznja po imenu Varava.
17. I kad se sabrase, rece im Pilat: Koga hocete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista?
18. Jer znase da su Ga iz zavisti predali.
19. A kad sedjase u sudu, poruci mu zena njegova govoreci: Nemoj se ti nista mesati u sud tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi.
20. A glavari svestenicki i staresine nagovorise narod da istu Varavu, a Isusa da pogube.
21. A sudija odgovarajuci rece im: Koga hocete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekose: Varavu.
22. Rece im Pilat: A sta cu ciniti s Isusom prozvanim Hristom? Rekose mu svi: Da se razapne.
23. Sudija pak rece: A kakvo je zlo ucinio? A oni glasno povikase govoreci: Da se razapne.
24. A kad vide Pilat da nista ne pomaze nego jos veca buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreci: Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi cete videti.
25. I odgovarajuci sav narod rece: Krv njegova na nas i na decu nasu.
26. Tada pusti im Varavu, a Isusa sibavsi predade da se razapne.
27. Tada vojnici sudijini uzese Isusa u sudnicu i skupise na Nj svu cetu vojnika.
28. I svukavsi Ga obukose Mu skerletnu kabanicu.
29. I opletavsi venac od trnja metnuse Mu na glavu, i dadose Mu trsku u desnicu; i kleknuvsi na kolena pred Njim rugahu Mu se govoreci: Zdravo, care judejski!
30. I pljunuvsi na Nj uzese trsku i bise Ga po glavi.
31. I kad Mu se narugase, svukose s Njega kabanicu, i obukose Ga u haljine Njegove, i povedose Ga da Ga razapnu.
32. I izlazeci nadjose coveka iz Kirine po imenu Simona i naterase ga da Mu ponese krst.
33. I dosavsi na mesto koje se zove Golgota, to jest kosturnica,
34. Dadose Mu da pije sirce pomesano sa zuci, i okusivsi ne hte da pije.
35. A kad Ga razapese, razdelise haljine Njegove bacivsi kocke;
36. I sedjahu onde te Ga cuvahu.
37. I metnuse Mu vise glave krivicu Njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski.
38. Tada raspese s Njime dva hajduka, jednog s desne a jednog s leve strane.
39. A koji prolazahu huljahu na Nj masuci glavama svojim.
40. I govoreci: Ti koji crkvu razvaljujes i za tri dana nacinjas pomozi sam sebi; ako si sin Bozji, sidji s krsta.
41. A tako i glavari svestenicki s knjizevnicima i staresinama podsmevajuci se govorahu:
42. Drugima pomoze, a sebi ne moze pomoci. Ako je car Izrailjev, neka sidje sad s krsta pa cemo ga verovati.
43. On se uzdao u Boga: neka mu pomogne sad, ako mu je po volji, jer govorase: Ja sam sin Bozji.
44. Tako isto i hajduci razapeti s Njim rugahu Mu se.
45. A od sestog sata bi tama po svoj zemlji do sata devetog.
46. A oko devetog sata povika Isus glasno govoreci: Ili! Ili! Lama savahtani? To jest: Boze moj! Boze moj! Zasto si me ostavio?
47. A neki od onih sto stajahu onde cuvsi to govorahu: Ovaj zove Iliju.
48. I odmah otrca jedan od njih te uze sundjer, i napuni octa, pa natace na trsku, te Ga pojase.
49. A ostali govorahu: Stani da vidimo hoce li doci Ilija da mu pomogne.
50. A Isus opet povika glasno i ispusti dusu.
51. I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade;
52. I grobovi se otvorise, i ustase mnoga tela svetih koji su pomrli;
53. I izasavsi iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, udjose u sveti grad i pokazase se mnogima.
54. A kapetan i koji s njim cuvahu Isusa videvsi da se zemlja trese i sta bi, poplasise se vrlo govoreci: Zaista ovaj bese Sin Bozji.
55. I onde behu i gledahu izdaleka mnoge zene koje su isle za Isusom iz Galileje i sluzile Mu.
56. Medju kojima bese Marija Magdalina i Marija mati Jakovljeva i Josijina i mati sinova Zevedejevih.
57. A kad bi uvece, dodje covek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takodje bio ucenik Isusov.
58. Ovaj pristupivsi k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo.
59. I uzevsi Josif telo zavi Ga u platno cisto;
60. I metnu Ga u novi svoj grob sto je bio isekao u kamenu; i navalivsi veliki kamen na vrata od groba otide.
61. A onde bese Marija Magdalina i druga Marija, i sedjahu prema grobu.
62. Sutradan pak po petku sabrase se glavari svestenicki i fariseji kod Pilata,
63. I rekose: Gospodaru! Mi se opomenusmo da ovaj laza kaza jos za zivota: Posle tri dana ustacu.
64. Zato zapovedi da se utvrdi grob do treceg dana da ne dodju kako ucenici njegovi nocu i da ga ne ukradu i ne kazu narodu: Usta iz mrtvih; i bice poslednja prevara gora od prve.
65. Rece im Pilat: Evo vam straze, pa idite te utvrdite kako znate.
66. A oni otisavsi sa strazom utvrdise grob, i zapecatise kamen.
