1. U taj cas pristupise k Isusu ucenici govoreci: Ko je dakle najveci u carstvu nebeskom?
2. I dozva Isus dete, i postavi ga medju njih,
3. I rece im: Zaista vam kazem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, necete uci u carstvo nebesko.
4. Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najveci u carstvu nebeskom.
5. I koji primi takvo dete u ime moje, mene prima.
6. A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenicni o vratu njegovom, i da potone u dubinu morsku.
7. Tesko svetu od sablazni! Jer je potrebno da dodju sablazni; ali tesko onom coveku kroz koga dolazi sablazan.
8. Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sablaznjava, odseci je i baci od sebe: bolje ti je uci u zivot hrom ili kljast, nego li s dve ruke i dve noge da te bace u oganj vecni.
9. I ako te oko tvoje sablaznjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je s jednim okom u zivot uci, nego s dva oka da te bace u pakao ognjeni.
10. Gledajte da ne prezrete jednog od malih ovih; jer vam kazem da andjeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mog nebeskog.
11. Jer Sin coveciji dodje da iznadje i spase izgubljeno.
12. Sta vam se cini? Kad ima jedan covek sto ovaca pa zadje jedna od njih, ne ostavi li on devedeset i devet u planini, i ide da trazi onu sto je zasla?
13. I ako se dogodi da je nadje, zaista vam kazem da se njoj vise raduje nego onima devedeset i devet sto nisu zasle.
14. Tako nije volja Oca vaseg nebeskog da pogine jedan od ovih malih.
15. Ako li ti sagresi brat tvoj, idi i pokaraj ga medju sobom i njim samim; ako te poslusa, dobio si brata svog.
16. Ako li te ne poslusa, uzmi sa sobom jos jednog ili dvojicu da sve reci ostanu na ustima dva ili tri svedoka.
17. Ako li njih ne poslusa, kazi crkvi; a ako li ne poslusa ni crkvu, da ti bude kao neznabozac i carinik.
18. Jer vam kazem zaista: sta god svezete na zemlji bice svezano na nebu, i sta god razresite na zemlji bice razreseno na nebu.
19. Jos vam kazem zaista: ako se dva od vas sloze na zemlji u cemu mu drago, zasto se uzmole, dace im Otac moj koji je na nebesima.
20. Jer gde su dva ili tri sabrani u ime moje onde sam ja medju njima.
21. Tada pristupi k Njemu Petar i rece: Gospode! Koliko puta ako mi sagresi brat moj da mu oprostim? Do sedam puta?
22. Rece njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset.
23. Zato je carstvo nebesko kao covek car koji namisli da se proracuna sa svojim slugama.
24. I kad se poce racunati, dovedose mu jednog duznika od deset hiljada talanata.
25. I buduci da nemase cim platiti, zapovedi gospodar njegov da ga prodadu, i zenu njegovu i decu, i sve sto ima; i da mu se plati.
26. No sluga taj pade i klanjase mu se govoreci: Gospodaru! Pricekaj me, i sve cu ti platiti.
27. A gospodaru se sazali za tim slugom, pusti ga i dug oprosti mu.
28. A kad izidje sluga taj, nadje jednog od svojih drugara koji mu je duzan sto grosa, i uhvativsi ga davljase ga govoreci: Daj mi sta si duzan.
29. Pade drugar njegov pred noge njegove i moljase ga govoreci: Pricekaj me, i sve cu ti platiti.
30. A on ne hte, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati duga.
31. Videvsi pak drugari njegovi taj dogadjaj zao im bi vrlo, i otisavsi kazase gospodaru svom sav dogadjaj.
32. Tada ga dozva gospodar njegov, i rece mu: Zli slugo! Sav dug ovaj oprostih tebi, jer si me molio.
33. Nije li trebalo da se i ti smilujes na svog drugara, kao i ja na te sto se smilovah?
34. I razgnevi se gospodar njegov, i predade ga muciteljima dok ne plati sav dug svoj.
35. Tako ce i Otac moj nebeski uciniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svom od srca svojih.
