1. I onaj dan izisavsi Isus iz kuce sedjase kraj mora.
2. I sabrase se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora uci u ladju i sesti; a narod sav stajase po bregu.
3. I On im kaziva mnogo u pricama govoreci: Gle, izidje sejac da seje.
4. I kad sejase, jedna zrna padose kraj puta, i dodjose ptice i pozobase ih;
5. A druga padose na kamenita mesta, gde ne bese mnogo zemlje, i odmah iznikose; jer ne bese u dubinu zemlje.
6. I kad obasja sunce, povenuse, i buduci da nemahu zila, posahnuse.
7. A druga padose u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8. A druga padose na zemlju dobru, i donosahu rod, jedno po sto, a jedno po sezdeset, a jedno po trideset.
9. Ko ima usi da cuje neka cuje.
10. I pristupivsi ucenici rekose Mu: Zasto im govoris u pricama?
11. A On odgovarajuci rece im: Vama je dano da znate tajne carstva nebeskog, a njima nije dano.
12. Jer ko ima, dace mu se, i preteci ce mu; a koji nema, uzece mu se i ono sto ima.
13. Zato im govorim u pricama, jer gledajuci ne vide, i cujuci ne cuju niti razumeju.
14. I zbiva se na njima prorostvo Isaijino, koje govori: Usima cete cuti, i necete razumeti; i ocima cete gledati, i necete videti.
15. Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i usima tesko cuju, i oci su svoje zatvorili da kako ne vide ocima, i usima ne cuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.
16. A blago vasim ocima sto vide, i usima vasim sto cuju.
17. Jer vam kazem zaista da su mnogi proroci i pravednici zeleli videti sta vi vidite, i ne videse; i cuti sta vi cujete, i ne cuse.
18. Vi pak cujte pricu o sejacu:
19. Svakome koji slusa rec o carstvu i ne razume, dolazi necastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano.
20. A na kamenu posejano to je koji slusa rec i odmah s radosti primi je,
21. Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reci radi, odmah udari natrag.
22. A posejano u trnju to je koji slusa rec, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zaguse rec, i bez roda ostane.
23. A posejano na dobroj zemlji to je koji slusa rec i razume, koji dakle i rod radja, i donosi jedan po sto, a jedan po sezdeset, a jedan po trideset.
24. Drugu pricu kaza im govoreci: Carstvo je nebesko kao covek koji poseja dobro seme u polju svom,
25. A kad ljudi pospase, dodje njegov neprijatelj i poseja kukolj po psenici, pa otide.
26. A kad nice usev i rod donese, onda se pokaza kukolj.
27. Tada dodjose sluge domacinove i rekose mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?
28. A on rece im: Neprijatelj covek to ucini. A sluge rekose mu: Hoces li dakle da idemo da ga pocupamo?
29. A on rece: Ne; da ne bi cupajuci kukolj pocupali zajedno s njime psenicu.
30. Ostavite neka raste oboje zajedno do zetve; i u vreme zetve reci cu zeteocima: Saberite najpre kukolj, i svezite ga u snoplje da ga sazezem; a psenicu svezite u zitnicu moju.
31. Drugu pricu kaza im govoreci: Carstvo je nebesko kao zrno gorusicino koje uzme covek i poseje na njivi svojoj,
32. Koje je istina najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, vece je od svega povrca, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sedaju na njegovim granama.
33. Drugu pricu kaza im: Carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme zena i metne u tri kopanje brasna dok sve ne uskisne.
34. Sve ovo u pricama govori Isus ljudima, i bez price nista ne govorase im:
35. Da se zbude sta je kazao prorok govoreci: Otvoricu u pricama usta svoja, kazacu sakriveno od postanja sveta.
36. Tada ostavi Isus ljude, i dodje u kucu. I pristupise k Njemu ucenici Njegovi govoreci: Kazi nam pricu o kukolju na njivi.
37. A On odgovarajuci rece im: Koji seje dobro seme ono je Sin coveciji;
38. A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla;
39. A neprijatelj koji ga je posejao jeste djavo; a zetva je posledak ovog veka; a zeteoci su andjeli.
40. Kao sto se dakle kukolj sabira, i ognjem sazize, tako ce biti na kraju ovog veka.
41. Poslace Sin coveciji andjele svoje, i sabrace iz carstva Njegovog sve sablazni i koji cine bezakonje.
42. I bacice ih u pec ognjenu: onde ce biti plac i skrgut zuba.
43. Tada ce se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. Ko ima usi da cuje neka cuje.
44. Jos je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje nasavsi covek sakri i od radosti zato otide i sve sto ima prodade i kupi polje ono.
45. Jos je carstvo nebesko kao covek trgovac koji trazi dobar biser,
46. Pa kad nadje jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve sto imase i kupi ga.
47. Jos je carstvo nebesko kao mreza koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe;
48. Koja kad se napuni, izvukose je na kraj, i sedavsi, izbrase dobre u sudove, a zle bacise napolje.
49. Tako ce biti na poletku veka: izici ce andjeli i odlucice zle od pravednih.
50. I bacice ih u pec ognjenu: onde ce biti plac i skrgut zuba.
51. Rece im Isus: Razumeste li ovo? Rekose Mu: Da, Gospode.
52. A On im rece: Zato je svaki knjizevnik koji se naucio carstvu nebeskom kao domacin koji iznosi iz kleti svoje novo i staro.
53. I kad svrsi Isus price ove, otide odande.
54. I dosavsi na postojbinu svoju, ucase ih po zbornicama njihovim tako da Mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moci?
55. Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braca njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda?
56. I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?
57. I sablaznjavahu se o Njega. A Isus rece im: Nema proroka bez casti osim na postojbini svojoj i u domu svom.
58. I ne stvori onde cudesa mnogih za neverstvo njihovo.
