1. I usavsi u ladju predje i dodje u svoj grad.
2. I gle, donesose Mu uzeta koji lezase na odru. I videvsi Isus veru njihovu rece uzetom: Ne boj se, sinko, oprastaju ti se gresi tvoji.
3. I gle, neki od knjizevnika rekose u sebi: Ovaj huli na Boga.
4. I videci Isus pomisli njihove rece: Zasto zlo mislite u srcima svojim?
5. Jer sta je lakse reci: Oprastaju ti se gresi; ili reci: Ustani i hodi?
6. Ali da znate da vlast ima Sin coveciji na zemlji oprastati grehe (tada rece uzetom): Ustani, uzmi odar svoj i idi doma.
7. I ustavsi otide doma.
8. A ljudi videci cudise se, i hvalise Boga, koji je dao vlast takvu ljudima.
9. I odlazeci Isus odande vide coveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i rece mu: Hajde za mnom. I ustavsi otide za Njim.
10. I kad jedjase u kuci, gle, mnogi carinici i gresnici dodjose i jedjahu s Isusom i s ucenicima Njegovim.
11. I videvsi to fariseji govorahu ucenicima Njegovim: Zasto s carinicima i gresnicima ucitelj vas jede i pije?
12. A Isus cuvsi to rece im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.
13. Nego idite i naucite se sta znaci: Milosti hocu, a ne priloga. Jer ja nisam dosao da zovem pravednike no gresnike na pokajanje.
14. Tada pristupise k Njemu ucenici Jovanovi govoreci: Zasto mi i fariseji postimo mnogo, a ucenici tvoji ne poste?
15. A Isus rece im: Eda li mogu svatovi plakati dok je s njima zenik? Nego ce doci vreme kad ce se oteti od njih zenik, i onda ce postiti.
16. Jer niko ne mece novu zakrpu na staru haljinu; jer ce se zakrpa odadreti od haljine, i gora ce rupa biti.
17. Niti se lije vino novo u mehove stare; inace mehovi prodru se i vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se lije vino novo u mehove nove, i oboje se sacuva.
18. Dok On tako govorase njima, gle, knez nekakav dodje i klanjase Mu se govoreci: Kci moja sad umre; nego dodji i metni na nju ruku svoju, i ozivece.
19. I ustavsi Isus za njim podje i ucenici Njegovi.
20. I gle, zena koja je dvanaest godina bolovala od tecenja krvi pristupi sastrag i dohvati Mu se skuta od haljine Njegove.
21. Jer govorase u sebi: Samo ako se dotaknem haljine Njegove, ozdravicu.
22. A Isus obazrevsi se i videvsi je rece: Ne boj se, kceri; vera tvoja pomogla ti je. I ozdravi zena od tog casa.
23. I dosavsi Isus u dom knezev i videvsi svirace i ljude zabunjene
24. Rece im: Odstupite, jer devojka nije umrla, nego spava. I podsmevahu Mu se.
25. A kad istera ljude, udje, i uhvati je za ruku, i usta devojka.
26. I otide glas ovaj po svoj zemlji onoj.
27. A kad je Isus odlazio odande, za Njim idjahu dva slepca vicuci i govoreci: Pomiluj nas, sine Davidov!
28. A kad dodje u kucu, pristupise k Njemu slepci, i rece im Isus: Verujete li da mogu to uciniti? A oni Mu rekose: Da Gospode.
29. Tada dohvati se ociju njihovih govoreci: Po veri vasoj neka vam bude.
30. I otvorise im se oci. I zapreti im Isus govoreci: Gledajte da niko ne dozna.
31. A oni izisavsi razglasise Ga po svoj zemlji onoj.
32. Kad oni pak izidjose, gle, dovedose k Njemu coveka nemog i besnog.
33. I posto izgna djavola, progovori nemi. I divljase se narod govoreci: Nikada se toga nije videlo u Izrailju.
34. A fariseji govorahu: Pomocu kneza djavolskog izgoni djavole.
35. I prohodjase Isus po svim gradovima i selima uceci po zbornicama njihovim i propovedajuci jevandjelje o carstvu, i isceljujuci svaku bolest i svaku nemoc po ljudima.
36. A gledajuci ljude sazali Mu se, jer behu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira.
37. Tada rece ucenicima svojim: Zetve je mnogo, a poslenika malo.
38. Molite se, dakle, Gospodaru od zetve da izvede poslenike na zetvu svoju.
