1. Otvori, Livane, vrata svoja, i oganj neka prozdre kedre tvoje.
2. Ridaj, jelo, jer pade kedar, jer krasnici propadose; ridajte, hrastovi vasanski, jer se posece suma ogradjena.
3. Stoji jauk pastira, jer se zatre slava njihova; stoji rika lavova, jer se opustosi ponos jordanski.
4. Ovako veli Gospod Bog moj: Pasi ovce klanice,
5. Koje ubijaju oni koji ih drze, niti ih ko krivi, i koji ih prodaju govore: Blagosloven da je Gospod, obogatih se; i koji ih pasu, nijedan ih ne zali.
6. Zato necu vise zaliti stanovnika zemaljskih, govori Gospod, nego cu, evo predati jednog drugom u ruke i u ruke caru njihovom, i oni ce potrti zemlju, a ja je necu izbaviti iz ruku njihovih.
7. I pasoh ovce klanice, nevoljne od stada, i uzevsi dva stapa nazvah jedan blagost, a drugi nazvah sveza, i pasoh stado.
8. I pogubih tri pastira za mesec dana, jer se dusa moja ljucase na njih, i dusa njihova mrzase na me.
9. I rekoh: Necu vas vise pasti; koja pogine neka pogine, i koja propadne neka propadne, i koje ostanu neka jedu meso jedna drugoj.
10. I uzeh svoj stap, blagost, i slomih ga da ukinem zavet svoj koji ucinih sa svim narodima.
11. I ukide se onog dana, i nevoljni od stada, koji gledahu na me, poznase doista da bese rec Gospodnja.
12. I rekoh im: Ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako li nije nemojte; i izmerise mi platu, trideset srebrnika.
13. I rece mi Gospod: Baci loncaru tu casnu cenu kojom me procenise. I uzevsi trideset srebrnika bacih ih u dom Gospodnji loncaru.
14. Potom slomih drugi stap svoj, svezu, da ukinem bratstvo izmedju Jude i Izrailja.
15. I Gospod mi rece: Uzmi joste opravu bezumnog pastira.
16. Jer evo ja cu podignuti pastira u zemlji, koji nece obilaziti one koji ginu, nece traziti nejake, niti ce leciti ranjene, niti ce nositi sustale, nego ce jesti meso od pretilih, i papke ce im kidati.
17. Tesko pastiru nikakvom, koji ostavlja stado! Mac mu je nad misicom i nad desnim okom; misica ce mu usahnuti i desno ce mu oko potamneti.
