1. Potom opet podigoh oci svoje i videh; a to knjiga lecase.
2. I on mi rece: Sta vidis? A ja rekoh: Vidim knjigu gde leti, duzina joj dvadeset lakata, a sirina deset lakata.
3. Tada mi rece: To je prokletstvo koje izadje na svu zemlju, jer svaki koji krade istrebice se po njoj s jedne strane, i koji se god kune krivo istrebice se po njoj s druge strane.
4. Ja cu je pustiti, govori Gospod nad vojskama, te ce doci na kucu lupezu i na kucu onome koji se kune mojim imenom krivo, i stajace mu usred kuce i satrce je, i drvlje joj i kamenje.
5. Potom izidje andjeo koji govorase sa mnom, i rece mi: Podigni oci svoje i vidi sta je ovo sto izlazi.
6. A ja rekoh: Sta je? A on rece: To je efa sto izlazi. I rece: To im je bezboznost po svoj zemlji.
7. I gle, podizase se talanat olova, i jedna zena sedjase usred efe.
8. I on rece: To je bezboznost. I vrze je usred efe, i vrze onaj komad olova odozgo na zdrelo joj.
9. I podigoh oci svoje i videh, a to dve zene izlazahu, i vetar im bese bod krilima, a krila im behu kao u rode, i digose efu medju zemlju i nebo.
10. I rekoh andjelu koji govorase sa mnom: Kuda one nose efu?
11. A on mi rece: Da joj nacine kucu u zemlji Senaru; i onde ce se namestiti i postaviti na svoje podnozje.
