1. Tesko gradu odmetnickom i oskvrnjenom, nasilnickom!
2. Ne slusa glas, ne prima nauk, ne uzda se u Gospoda, ne pristupa k Bogu svom.
3. Knezovi su mu u njemu lavovi koji ricu; sudije su mu vuci vecernji, koji ne glodju kosti do jutra.
4. Proroci su mu hvalise, varalice; svestenici njegovi skvrne svetinju, izvrcu zakon.
5. Gospod je pravedan usred njega, ne cini nepravde, svako jutro iznosi sud svoj na videlo, ne izostaje, ali bezboznik ne zna za stid.
6. Istrebih narode, kule im se razorise, ulice im opusteh, te niko ne prolazi; gradovi im se raskopase, da nema nikoga, nema stanovnika.
7. Rekoh: Pobojaces me se, primices nauk; nece mu se zatrti stan nicim sa cim bih ga pohodio; ali oni uranise te pokvarise sva dela svoja.
8. Zato cekajte me, govori Gospod, do dana kad cu se podignuti na plen; jer je sud moj da saberem narode i pokupim carstva, da izlijem na njih gnev svoj, svu zestinu jarosti svoje, jer ce oganj revnosti moje prozdreti svu zemlju.
9. Jer cu tada promeniti narodima usne, te ce biti ciste, da bi svi prizivali ime Gospodnje i sluzili Mu sloznim ramenima.
10. Ispreko reka huskih koji se meni mole, rasejani moji, donece mi dare.
11. Tada se neces vise stideti ni jednog od svojih dela, kojima si mi zgresio; jer cu onda uzeti iz tebe one koji se hvale slavom tvojom, i neces se vise velicati na svetoj gori mojoj.
12. I ostavicu u tebi narod nevoljan i siromasan, i oni ce se uzdati u ime Gospodnje.
13. Ostatak Izrailjev nece ciniti bezakonja niti ce govoriti lazi, niti ce se naci u ustima njihovim jezik prevaran; nego ce pasti i lezati i nece biti nikoga da ih plasi.
14. Pevaj, kceri sionska; klikuj, Izrailju; raduj se i veseli se iz svega srca, kceri jerusalimska!
15. Ukloni Gospod sudove tvoje, odvrati neprijatelje tvoje; car Izrailjev Gospod usred tebe je, neces se vise bojati zla.
16. U onaj dan reci ce se gradu Jerusalimu: Ne boj se; Sionu: Nemoj da ti klonu ruke.
17. Gospod Bog tvoj, koji je usred tebe, silni, spasce te; radovace ti se veoma, umirice se u ljubavi svojoj, veselice se tebe radi pevajuci.
18. Koji tuze za praznicima, sabracu ih, koji su iz tebe, radi teske sramote koja je na tebi.
19. Gle, unisticu u ono vreme sve koji te muce, i izbavicu hrome i sabrati odagnane, i dobavicu im hvalu i slavu po svoj zemlji, gde su bili pod sramotom.
20. U ono vreme dovescu vas, u ono vreme sabracu vas; jer cu vam dobaviti slavu i hvalu po svim narodima na zemlji, kad povratim roblje vase pred vasim ocima, govori Gospod.
