1. Breme koje vide prorok Avakum.
2. Dokle cu, Gospode, vapiti a Ti neces da cujes? Dokle cu Ti vikati: Nasilje! A Ti neces da izbavis?
3. Zasto pustas da vidim bezakonje, i da gledam muku i grabez i nasilje pred sobom, i kako podizu svadju i raspru?
4. Zato se ostavlja zakon, i sud ne izlazi nikada, jer bezboznik optece pravednika, zato sud izlazi izopacen.
5. Pogledajte po narodima i vidite, i cudite se i divite se, jer cu uciniti delo u vase dane kog necete verovati kad se stane pripovedati.
6. Jer, evo, ja cu podignuti Haldejce, narod ljut i nagao, koji ce ici po zemlji sirom da osvoji naselja koja nisu njegova.
7. Zestok je i strasan, sud njegov i vlast njegova od njega izlazi.
8. Konji ce mu biti brzi od risova i ljuci od vukova uvece, veliko ce mnostvo biti konjika njegovih, i iduci izdaleka konjici njegovi doletece kao orao kad hiti na lov.
9. Svi ce doci na grabez, s lica ce biti kao istocni vetar, pokupice roblje kao pesak.
10. I carevima ce se rugati i knezovi ce im biti podsmeh, smejace se svakom gradu, nasuce zemlje, i uzece ga.
11. Tada ce mu se promeniti duh, proci ce i skrivice; ta ce mu sila njegova biti od Boga njegovog.
12. Nisi li Ti od veka, Gospode Boze moj, Svece moj? Necemo umreti; Ti si ga, Gospode, odredio za sud; i utvrdio si ga, Steno, za karanje.
13. Ciste su oci tvoje da ne mozes gledati zlo, i bezakonje ne mozes gledati; zasto gledas bezakonike? Cutis, kad bezboznik prozdire pravijeg od sebe?
14. I hoces li ostaviti ljude kao ribe morske, kao bubine, koje nemaju gospodara?
15. Izvlaci ih sve udicom, hvata ih u mrezu svoju, i zgrce ih predjom svojom, zato se veseli i raduje.
16. Zato prinosi zrtvu svojoj mrezi, i kadi svojoj predji; jer je time deo njegov pretio i hrana mu izabrana.
17. Hoce li zato izvlaciti mrezu svoju i jednako ubijati narode nemilice?
