1. Tesko gradu krvnickom, sav je pun lazi i otimanja, grabez ne izbiva iz njega.
2. Pucaju bicevi, i tockovi praste, i konji topocu, i kola skacu.
3. Konjanici poskakuju, i macevi se sjaju, i koplja sevaju, i mnostvo je pobijenih i sila mrtvih telesa, nema broja mrtvacima, i pada se preko mrtvaca.
4. Za mnostvo kurvarstva ljupke kurve, veste bajacice, koja prodaje narode svojim kurvanjem i plemena vracanjem svojim.
5. Evo me na te, govori Gospod nad vojskama, i uzgrnucu ti skute tvoje na lice, i pokazacu narodima golotinju tvoju i carstvima sramotu tvoju.
6. I bacicu na tebe gadove i naruzicu te, i nacinicu od tebe ugled.
7. I ko te god vidi, bezace od tebe, i govorice: Opuste Ninevija; ko ce je zaliti? Gde cu traziti one koji bi te tesili?
8. Jesi li bolja od No-Amona, koji lezase medju rekama, optocen vodom, kome prednja kula bese more i zidovi mu behu more?
9. Jacina mu bese huska zemlja i Misir i narodi bez broja; Futeji i Liveji behu ti pomocnici.
10. I on bi preseljen, otide u ropstvo, i deca njegova bise razmrskana po uglovima svih ulica; i za glavare njegove bacase zreb, i svi vlastelji njegovi bise okovani u puta.
11. I ti ces se opiti i krices se, i ti ces traziti zaklon od neprijatelja.
12. Svi ce gradovi tvoji biti kao smokve s ranim rodom; kad se tresnu, padaju u usta onome ko hoce da jede.
13. Eto, narod su ti zene usred tebe; neprijateljima ce tvojim biti sirom otvorena vrata od zemlje tvoje, oganj ce prozdreti prevornice tvoje.
14. Nahvataj sebi vode za opsadu, utvrdi ograde svoje; udji u kao i ugazi blato, opravi pec za opeke.
15. Onde ce te prozdreti oganj, mac ce te iseci, izjesce te kao hrust; neka vas je mnogo kao hrusteva, neka vas je mnogo kao skakavaca.
16. Imas trgovaca vise nego sto je zvezda na nebu; hrustevi padose, pa odletese.
17. Glavari su tvoji kao skakavci i vojvode tvoje kao veliki skakavci, koji padaju po plotovima kad je studeno, a kad sunce grane, odlecu, i mesto im se ne poznaje gde behu.
18. Zadremase tvoji pastiri, care asirski, polegase junaci tvoji, narod se tvoj rasprsa po gorama, i nema nikoga da ih zbere.
19. Nema leka polomu tvom, ljuta je rana tvoja; ko god cuje glas o tebi, pljeskace rukama nad tobom, jer koga nije stizala zloca tvoja jednako?
