1. Cujte ovu rec, naricanje koje podizem za vama, dome Izrailjev.
2. Pade, nece vise ustati devojka Izrailjeva; bacena je na zemlju svoju, nema nikoga da je podigne.
3. Jer ovako veli Gospod Gospod: U gradu iz kog je izlazila hiljada ostace stotina, a iz kog je izlazila stotina u njemu ce ostati deset domu Izrailjevom.
4. Jer ovako veli Gospod domu Izrailjevom: Trazite me, i bicete zivi.
5. A ne trazite Vetilja, i ne idite u Galgal, i ne prolazite u Virsaveju, jer ce Galgal otici u ropstvo, a Vetilj ce se obratiti u nista.
6. Trazite Gospoda i bicete zivi, da ne obuzme dom Josifov kao oganj i spali i ne bude nikoga da gasi Vetilj.
7. Koji obracate sud u pelen, i pravdu na zemlji obarate.
8. Onog trazite koji je stvorio zvezde, kola i stape, i koji pretvara sen smrtni u jutro, a dan u tamnu noc, koji doziva vode morske i proliva ih po zemlji; ime Mu je Gospod.
9. Koji podize pogibao na jakoga, te pogibao dodje na grad.
10. Mrze na onog koji kara na vratima, i gade se na onog koji govori pravo.
11. Zato sto gazite siromaha i uzimate od njega zito u danak, sagradiste kuce od tesanog kamena, ali necete sedeti u njima; nasadiste lepe vinograde, ali necete piti vino iz njih.
12. Jer znam bezakonja vasa, kojih je mnogo, i grehe vase, koji su veliki, koji mucite pravednika, primate poklone i izvrcete pravdu ubogima na vratima.
13. Zato ce pravedni cutati u ovo vreme, jer je zlo vreme.
14. Trazite dobro a ne zlo, da biste bili zivi; i tako ce Gospod Bog nad vojskama biti s vama, kako rekoste.
15. Mrzite na zlo i ljubite dobro, i postavite na vratima sud, ne bi li se Gospod Bog nad vojskama smilovao na ostatak Josifov.
16. Zato ovako veli Gospod Bog nad vojskama, Gospod: Bice tuznjava po svim ulicama, i po svim putevima govorice: Jaoh! Jaoh! I zvace ratare na zalost i na tuznjavu one koji umeju naricati.
17. I po svim ce vinogradima biti tuznjava, jer cu proci posred tebe, govori Gospod.
18. Tesko onima koji zele dan Gospodnji! Sta ce vam dan Gospodnji? Tada je mrak a ne videlo.
19. Kao da bi ko bezao od lava pa bi ga sreo medved; ili kao da bi ko dosao u kucu i naslonio se rukom na zid, pa bi ga zmija ujela.
20. Nije li dan Gospodnji mrak, a ne videlo? I tama, bez svetlosti?
21. Mrzim na vase praznike, odbacio sam ih, i necu da mirisem svetkovina vasih.
22. Ako mi prinesete zrtve paljenice i prinose svoje, necu ih primiti, i necu pogledati na zahvalne zrtve od ugojene stoke vase.
23. Ukloni od mene buku pesama svojih, i sviranja psaltira tvojih, necu da cujem.
24. Nego sud neka tece kao voda i pravda kao silan potok.
25. Jeste li meni prinosili zrtve i dare u pustinji cetrdeset godina, dome Izrailjev?
26. Nego ste nosili sator Moloha svog, i Hijuna, likove svoje, zvezdu boga svog, koje sami sebi naciniste.
27. Zato cu vas preseliti iza Damaska, govori Gospod, kome je ime Bog nad vojskama.
