1. Cujte ovu rec, krave vasanske, koje ste u gori samarijskoj, koje krivo cinite ubogima i satirete siromahe, koje govorite gospodarima svojim: Donesite da pijemo.
2. Zakle se Gospod Gospod svetoscu svojom da ce vam evo doci dani, te ce vas izvlaciti kukama, i ostatak vas udicama ribarskim.
3. I kroz prolome cete izaci, svaka na prema se, i pobacacete sta bude u dvorovima, govori Gospod.
4. Idite u Vetilj, i cinite bezakonje, u Galgalu mnozite bezakonje svoje, i prinosite svako jutro zrtve svoje, trece godine desetke svoje;
5. I palite zrtvu zahvalnu od hleba kiselog, i oglasite zrtve dragovoljne i razglasite, jer vam je tako milo, sinovi Izrailjevi, govori Gospod Gospod.
6. I zato vam ja dadoh da su vam cisti zubi po svim gradovima vasim i da nema hleba nigde po svim mestima vasim; ali se ne obratiste k meni, govori Gospod.
7. A ja vam ustegoh dazd, kad jos tri meseca behu do zetve, i pustih dazd na jedan grad, a na drugi grad ne pustih dazda, jedan se kraj nakvasi, a drugi kraj, na koji ne dazde, posusi se.
8. Tako dva i tri grada idjahu u jedan grad da piju vode, i ne mogahu se napiti; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.
9. Bih vas susom i medljikom; gusenice izjedose obilje u vrtovima vasim i u vinogradima vasim i na smokvama vasim i na maslinama vasim; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.
10. Poslah u vas pomor kao u Misir, pobih macem mladice vase i odvedoh konje vase, i ucinih te se podizase smrad iz logora vaseg i u nozdrve vase; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.
11. Zatirah vas kao sto Gospod zatre Sodom i Gomor, i bejaste kao glavnja istrgnuta iz ognja; ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod.
12. Zato cu ti tako uciniti, Izrailju; i sto cu ti tako uciniti, pripravi se, Izrailju, da sretnes Boga svog.
13. Jer eto Onog koji je sazidao gore i koji je stvorio vetar i javlja coveku sta misli, cini od zore tamu, i hodi po visinama zemaljskim; ime Mu je Gospod Bog nad vojskama.
