1. Trubite u trubu na Sionu, i vicite na svetoj gori mojoj, neka drhcu svi stanovnici zemaljski, jer ide dan Gospodnji, jer je blizu.
2. Dan, kad je mrak i tama, dan, kada je oblak i magla; kako se zora razastire povrh gora, tako ide narod velik i silan, kakvog nije bilo otkad je veka niti ce ga posle kad biti od kolena do kolena.
3. Pred njim prozdire oganj, a za njim pali plamen; zemlja je pred njim kao vrt edemski, a za njim pustinja pusta, nista nece uteci od njega.
4. Na ocima su kao konji i trcace kao konjici.
5. Skakace povrh gora topocuci kao kola, praskajuci kao plamen ognjeni koji sazize strnjiku, kao silan narod spreman za boj.
6. Pred njim ce se prepadati narodi, svako ce lice pocrneti.
7. Oni ce trcati kao junaci, kao vojnici skakace na zid, i svaki ce ici svojim putem, niti ce odstupati sa svoje staze.
8. I jedan drugog nece tiskati, svaki ce ici svojim putem, i na maceve naviruci nece se raniti.
9. Po gradu ce hoditi, po zidovima ce trcati, u kuce ce se peti, ulazice kroz prozore kao lupez.
10. Pred njima ce se zemlja tresti, nebesa ce se pokolebati, sunce ce i mesec pomrknuti i zvezde ce ustegnuti svetlost svoju.
11. A Gospod ce pustiti glas svoj pred vojskom svojom, jer ce logor Njegov biti vrlo velik, jer ce biti silan onaj koji ce izvrsiti volju Njegovu; jer ce dan Gospodnji biti velik i vrlo strasan, i ko ce ga podneti?
12. Zato jos govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteci i placuci i tuzeci.
13. I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i zalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i kaje se oda zla.
14. Ko zna, nece li se povratiti i raskajati se, i ostaviti iza toga blagoslov, dar i naliv za Gospoda Boga vaseg.
15. Trubite u trubu na Sionu, naredite post, proglasite svetkovinu.
16. Saberite narod, osvestajte sabor, skupite starce, saberite decu i koja sisaju; zenik neka izidje iz svoje kleti i nevesta iz loznice svoje.
17. Izmedju trema i oltara neka placu svestenici, sluge Gospodnje, i neka kazu: Prosti, Gospode, narodu svom, i ne daj nasledstvo svoje pod sramotu, da njim ovladaju narodi; zasto da kazu u narodima: Gde im je Bog?
18. I Gospod ce revnovati za zemlju svoju i pozalice narod svoj.
19. I Gospod ce odgovoriti i reci ce svom narodu: Evo, ja cu vam poslati zita i vina i ulja, i bicete ga siti, i necu vas vise dati pod sramotu medju narodima.
20. Jer cu udaljiti od vas severca, i odagnati ga u zemlju suvu i pustu, prednju cetu njegovu u istocno more, a zadnju u more zapadno, i podignuce se smrad njegov i trulez ce se njegov podignuti, posto ucini velike stvari.
21. Ne boj se, zemljo, raduj se i veseli se, jer ce Gospod uciniti velike stvari.
22. Ne bojte se, zveri poljske; jer ce se zeleneti pasista u pustinji i drveta ce nositi rod svoj, smokva ce i loza vinova davati silu svoju.
23. I vi, sinovi sionski, radujte se i veselite se u Gospodu Bogu svom, jer ce vam dati dazd na vreme, i spustice vam dazd rani i pozni na vreme.
24. I gumna ce se napuniti zita, a kace ce se prelivati vinom i uljem.
25. I naknadicu vam godine koje izjede skakavac, hrust i crv i gusenica, velika vojska moja, koju slah na vas.
26. I jescete izobila, i bicete siti i hvalicete ime Gospoda Boga svog, koji ucini s vama cudesa, i narod moj nece se posramiti doveka.
27. I poznacete da sam ja usred Izrailja, i da sam ja Gospod Bog vas, i da nema drugog, i narod moj nece se posramiti doveka.
28. I posle cu izliti duh svoj na svako telo, i proricace sinovi vasi i kceri vase, starci ce vasi sanjati sne, mladici ce vasi vidjati utvare.
29. I na sluge cu i na sluskinje u one dane izliti duh svoj;
30. I ucinicu cudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i pusenje dima.
31. Sunce ce se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dodje veliki i strasni dan Gospodnji.
32. I svaki koji prizove ime Gospodnje spasce se; jer ce na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao sto je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod.
