1. Kad Jefrem govorase, bese strah; bese se uzvisio u Izrailju; ali se ogresi o Vala, te umre.
2. I sada jednako grese i grade sebi lijuci od srebra svog po razumu svom likove, koji su svi delo umetnicko, a oni govore za njih: Ljudi koji prinose zrtve neka celuju teoce.
3. Zato ce biti kao oblak jutarnji i kao rosa koja u zoru padne, pa je nestane, kao pleva, koju odnosi vetar s gumna, i kao dim iz dimnjaka.
4. A ja sam Gospod Bog tvoj od zemlje misirske, i Boga osim mene nisi poznao, i osim mene nema ko bi spasao.
5. Ja te poznah u pustinji, u zemlji zasusenoj.
6. Imajuci dobru pasu behu siti; ali cim se nasitise, ponese se srce njihovo, zato me zaboravise.
7. Zato cu im biti kao lav, kao ris vrebacu ih na putu.
8. Srescu ih kao medvedica kojoj uzmu medvedice, i rastrgacu im sve srce njihovo i izjescu ih onde kao lav; zverje poljsko raskinuce ih.
9. Propao si, Izrailju; ali ti je pomoc u meni.
10. Gde ti je car? Gde je? Neka te sacuva u svim gradovima tvojim; gde li su sudije tvoje, za koje si govorio: Daj mi cara i knezove?
11. Dadoh ti cara u gnevu svom, i uzeh ga u jarosti svojoj.
12. Svezano je bezakonje Jefremovo, ostavljen je greh njegov.
13. Bolovi kao u porodilje spopasce ga, sin je nerazuman, jer ne bi toliko vremena ostao u utrobi.
14. Od groba cu ih izbaviti, od smrti cu ih sacuvati; gde je, smrti, pomor tvoj, gde je, grobe, pogibao tvoja? Kajanje ce biti sakriveno od ociju mojih.
15. Rodan ce biti medju bracom svojom; ali ce doci istocni vetar, vetar Gospodnji, koji ide od pustinje, i usahnuce mu izvor, i studenac ce mu zasusiti; on ce odneti blago od svih dragih zaklada.
16. Samarija ce opusteti, jer se odmetnu od Boga svog; oni ce pasti od maca, deca ce se njihova razmrskati i trudne zene njihove rasporiti.
