1. Kad Izrailj bese dete, ljubih ga, i iz Misira dozvah sina svog.
2. Koliko ih zvase, toliko oni odlazise od njih; prinosise zrtve Valima, kadise likovima.
3. Ja ucih Jefrema hoditi drzeci ga za ruke, ali ne poznase da sam ih ja lecio.
4. Vukoh ih uzicama covecijim, uzima ljubavnim; i bih im kao oni koji im skidaju jaram s celjusti, i davah im hranu.
5. Nece se vratiti u zemlju misirsku, nego ce mu Asirac biti car, jer se ne htese obratiti.
6. I mac ce stajati u gradovima njegovim, i potrce prevornice njegove i prozdreti za namere njihove.
7. Narod je moj prionuo za otpad od mene; zovu ga ka Visnjem, ali se nijedan ne podize.
8. Kako da te dam, Jefreme? Da te predam, Izrailju? Kako da ucinim od tebe kao od Adame? Da te obratim da budes kao Sevojim? Ustreptalo je srce moje u meni, uskolebala se utroba moja od zalosti.
9. Necu izvrsiti ljutog gneva svog, necu opet zatrti Jefrema; jer sam ja Bog a ne covek, Svetac usred tebe; necu doci na grad.
10. Ici ce oni za Gospodom; On ce rikati kao lav; kad rikne, sa strahom ce dotrcati sinovi s mora;
11. Sa strahom ce dotrcati iz Misira kao ptica, i kao golub iz zemlje asirske; i naselicu ih u kucama njihovim, govori Gospod.
