1. Trubu na usta, i reci: Kao orao ide na dom Gospodnji; jer prestupise zavet moj i otpadise se od zakona mog.
2. Izrailj ce vikati ka meni; Boze moj; poznajemo Te.
3. Izrailj je ostavio dobro; neprijatelj ce ga goniti.
4. Postavljaju careve, ali ne od mene; podizu knezove, za koje ja ne znam; od srebra svog i od zlata svog grade sebi likove, da se istrebe.
5. Ostavilo te je tele tvoje, Samarijo; jarost se moja raspalila na njih; dokle se nece moci ocistiti?
6. Jer je i ono od Izrailja, nacinio ga je umetnik, i nije Bog; tele ce samarijsko otici u komade.
7. Jer seju vetar, pa ce zeti oluju; stabljike nece imati, klica nece dati brasno, da bi i dala, prozdrece ga tudjinci.
8. Prozdrece se Izrailj, bice medju narodima kao sud na kome nema miline.
9. Jer otidose k Asircu, divljem magarcu, koji je sam za se; Jefrem naima ljubavnike.
10. A sto naimase medju narodima, ja cu ih sabrati; a vec i okusise malo radi bremena Cara nad knezovima.
11. Sto umnozi Jefrem oltare da gresi, bice mu oltari na greh.
12. Napisah mu velike stvari u zakonu svom; ali mu se cine kao nesto tudje.
13. Za zrtve, koje mi prinose, prinose meso, i jedu ga; Gospod ih ne prima; sada ce se opomenuti bezakonja njihova i pohodice grehe njihove; oni ce se vratiti u Misir.
14. Izrailj zaboravi Tvorca svog, i sagradi dvorove, i Juda umnozi tvrde gradove; ali cu pustiti oganj u gradove ovom, i spalice dvorove onom.
