1. Trece godine Kira, cara persijskog, objavi se rec Danilu, koji se zvase Valtasar; i rec bese istinita i o velikim stvarima; i razabra rec i razume utvaru.
2. U to vreme ja Danilo bejah u zalosti tri nedelje dana.
3. Jela ugodna ne jedoh, ni meso ni vino ne udje u moja usta, niti se namazah uljem dok se ne navrsise tri nedelje dana.
4. A dvadeset cetvrtog dana prvog meseca bejah na bregu velike reke Hidekela.
5. I podigoh oci svoje i videh, a to jedan covek obucen u platno, i pojas bese oko njega od cistog zlata iz Ufaza;
6. A telo mu bese kao hrisolit, i lice mu kao munja, a oci mu kao lucevi zapaljeni, a ruke i noge kao bronza ugladjena, a glas od reci njegovih kao glas mnogog ljudstva.
7. I ja Danilo sam videh utvaru, a ljudi sto behu sa mnom ne videse je, ali ih popade strah velik, te pobegose i sakrise se.
8. I ostah sam i videh tu veliku utvaru, i ne osta snage u meni, i lepota mi se nagrdi, i ne imah snage.
9. I cuh glas od reci njegovih, i kad cuh glas od reci njegovih, izvan sebe padoh nicice licem na zemlju.
10. I gle, ruka me se dotace i podize me na kolena moja i na dlanove moje.
11. I rece mi: Danilo, mili covece! Slusaj reci koje cu ti kazati, i stani pravo, jer sam sada poslan k tebi. I kad mi rece tu rec, ustah drhcuci.
12. I rece mi: Ne boj se, Danilo, jer prvog dana kad si upravio srce svoje da razumevas i da mucis sebe pred Bogom svojim, uslisene bise reci tvoje, i ja dodjoh tvojih reci radi.
13. Ali knez carstva persijskog staja mi nasuprot dvadeset i jedan dan; ali, gle, Mihailo jedan od prvih knezova dodje mi u pomoc; tako ja ostah onde kod careva persijskih.
14. I dodjoh da ti kazem sta ce biti tvom narodu posle; jer ce jos biti utvara za te dane.
15. I kad mi govorase tako, oborih oci svoje na zemlju i zanemeh.
16. I gle, kao covek dotace se usana mojih, i otvorih usta svoja, i progovorih i rekoh onom koji stajase prema meni: Gospodaru moj, od ove utvare navalise moji bolovi na mene i nema snage u meni.
17. A kako moze sluga mog gospodara govoriti s gospodarem mojim? Jer od ovog casa u meni nesta snage i ni dihanje ne osta u meni.
18. Tada onaj sto bese kao covek opet me se dotace i ohrabri me.
19. I rece: Ne boj se, mili covece; mir da ti je! Ohrabri se, ohrabri se. I dokle mi govorase, ohrabrih se i rekoh: Neka govori gospodar moj, jer si me ohrabrio.
20. A on rece: Znas li zasto sam dosao k tebi? A sada cu se vratiti da vojujem na kneza persijskog; potom cu otici, i gle, doci ce knez grcki.
21. Ali cu ti kazati sta je napisano u knjizi istinitoj. Nema nikoga da junacki radi sa mnom u tom osim Mihaila, kneza vaseg.
