1. Prve godine Darija, sina Asvirovog od plemena midskog, koji se zacari nad carstvom haldejskim,
2. Prve godine njegovog carovanja ja Danilo razumeh iz knjiga broj godina, koje bese rekao Gospod Jeremiji proroku da ce se navrsiti razvalinama jerusalimskim, sedamdeset godina.
3. I okretoh lice svoje ka Gospodu Bogu trazeci Ga molitvom i molbama s postom i s kostreti i pepelom.
4. I pomolih se Gospodu Bogu svom i ispovedajuci se rekoh: O Gospode, Boze veliki i strasni, koji drzis zavet i milost onima koji Te ljube i drze zapovesti Tvoje;
5. Zgresismo i zlo cinismo i bismo bezbozni, i odmetnusmo se i odstupismo od zapovesti Tvojih i od zakona Tvojih.
6. I ne slusasmo sluga Tvojih proroka, koji govorahu u Tvoje ime carevima nasim, knezovima nasim i ocevima nasim i svemu narodu zemaljskom.
7. U Tebe je, Gospode, pravda, a u nas sram na licu, kako je danas, u Judejaca i u Jerusalimljana i u svih Izrailjaca, koji su blizu i koji su daleko po svim zemljama kuda si ih razagnao za grehe njihove, kojima Ti gresise.
8. Gospode, u nas je sram na licu, u careva nasih, u knezova nasih i u otaca nasih, jer Ti zgresismo.
9. U Gospoda je Boga naseg milost i prastanje, jer se odmetnusmo od Njega,
10. I ne slusasmo glas Gospoda Boga svog da hodimo po zakonima Njegovim, koje nam je dao preko sluga svojih proroka.
11. I sav Izrailj prestupi zakon Tvoj, i odstupi da ne slusa glas Tvoj; zato se izli na nas prokletstvo i zakletva napisana u zakonu Mojsija, sluge Bozijeg, jer Mu zgresismo.
12. I On potvrdi reci svoje koje je govorio za nas i za sudije nase, koje su nam sudile, pustivsi na nas zlo veliko, da tako ne bi pod svim nebom kako bi u Jerusalimu.
13. Kako je pisano u zakonu Mojsijevom, sve to zlo dodje na nas, i opet se ne molismo Gospodu Bogu svom da bismo se vratili od bezakonja svog i pazili na istinu Tvoju.
14. I Gospod nasta oko zla i navede ga na nas; jer je pravedan Gospod Bog nas u svim delima svojim koja cini, jer ne slusasmo glas Njegov.
15. Ali sada, Gospode Boze nas, koji si izveo narod svoj iz zemlje misirske rukom krepkom, i stekao si sebi ime, kako je danas, zgresismo, bezbozni bismo.
16. Gospode, po svoj pravdi Tvojoj neka se odvrati gnev Tvoj i jarost Tvoja od grada Tvog Jerusalima, svete gore Tvoje; jer sa greha nasih i s bezakonja otaca nasih Jerusalim i Tvoj narod posta rug u svih koji su oko nas.
17. Sada dakle poslusaj, Boze nas, molitvu sluge svog i molbe njegove, i obasjaj licem svojim opustelu svetinju svoju, Gospoda radi.
18. Boze moj, prigni uho svoje, i cuj; otvori oci svoje, i vidi pustos nasu i grad, na koji je prizvano ime Tvoje, jer ne radi svoje pravde nego radi milosti Tvoje padamo pred Tobom moleci se.
19. Gospode uslisi, Gospode oprosti, Gospode pazi i ucini, ne casi sebe radi Boze moj, jer je Tvoje ime prizvano na ovaj grad i na Tvoj narod.
20. A dok ja jos govorah i moljah se i ispovedah greh svoj i greh naroda svog Izrailja, i padah moleci se pred Gospodom Bogom svojim za svetu goru Boga svog,
21. Dok jos govorah moleci se, onaj covek Gavrilo, kog videh pre u utvari, dolete brzo i dotace me se o vecernjoj zrtvi.
22. I nauci me i govori sa mnom i rece: Danilo, sada izidjoh da te urazumim.
23. U pocetku molitve tvoje izidje rec, i ja dodjoh da ti kazem, jer si mio; zato slusaj rec, i razumi utvaru.
24. Sedamdeset je nedelja odredjeno tvom narodu i tvom gradu svetom da se svrsi prestup i da nestane greha i da se ocisti bezakonje i da se dovede vecna pravda, i da se zapecati utvara i prorostvo, i da se pomaze Sveti nad svetima.
25. Zato znaj i razumi: Otkada izidje rec da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode bice sedam nedelja, i sezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u tesko vreme.
26. A posle te sezdeset i dve nedelje pogubljen ce biti pomazanik i nista mu nece ostati; narod ce vojvodin doci i razoriti grad i svetinju; i kraj ce mu biti s potopom, i odredjeno ce pustosenje biti do svrsetka rata.
27. I utvrdice zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuce zrtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustose, do svrsetka odredjenog izlice se na pustos.
