1. Prve godine Valtasara, cara vavilonskog, usni Danilo san i vide utvaru glave svoje na postelji; tada napisa san i pripovedi ukratko.
2. Danilo progovori i rece: Videh u utvari svojoj nocu, a to cetiri vetra nebeska udarise se na velikom moru.
3. I cetiri velike zveri izidjose iz mora, svaka drugacija.
4. Prva bese kao lav, i imase krila orlova; gledah dokle joj se krila poskubose i podize se sa zemlje i stade na noge kao covek, i srce ljudsko dade joj se.
5. Potom, gle, druga zver bese kao medved, i stade s jedne strane, i imase tri rebra u ustima medju zubima svojim, i govorase joj se: Ustani, jedi mnogo mesa.
6. Potom videh, i gle, druga, kao ris, imase na ledjima cetiri krila kao ptica, i cetiri glave imase zver, i dade joj se vlast.
7. Potom videh u utvarama nocnim, i gle, cetvrta zver, koje se trebase bojati, strasna i vrlo jaka, i imase velike zube gvozdene, jedjase i satirase, i gazase nogama ostatak, i razlikovase se od svih zveri predjasnjih, i imase deset rogova.
8. Gledah rogove, i gle, drugi mali rog izraste medju onima, a tri prva roga iscupase se pred njim; i gle, oci kao oci covecije behu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari.
9. Gledah dokle se postavise prestoli, i starac sede, na kome bese odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao cista vuna, presto Mu bese kao plamen ognjeni, tockovi Mu kao oganj razgoreo.
10. Reka ognjena izlazase i tecase ispred Njega, hiljada hiljada sluzase Mu, i deset hiljada po deset hiljada stajahu pred Njim; sud sede, i knjige se otvorise.
11. Tada gledah radi glasa velikih reci koje govorase onaj rog; i gledah dokle ne bi ubijena zver i telo joj se rascini i dade se da izgori ognjem.
12. I ostalim zverima uze se vlast, jer duzina zivotu bese im odredjena do vremena i do roka.
13. Videh u utvarama nocnim, i gle, kao Sin coveciji idjase sa oblacima nebeskim, i dodje do starca i stade pred Njim.
14. I dade Mu se vlast i slava i carstvo da Mu sluze svi narodi i plemena i jezici; vlast je Njegova vlast vecna, koja nece proci, i carstvo se Njegovo nece rasuti.
15. Meni Danilu prenemoze duh moj u telu mom, i utvare glave moje uznemirise me.
16. Pristupih k jednom od onih koji stajahu onde, i zamolih ga za istinu od svega toga. I progovori mi i kaza mi sta to znaci:
17. Ove cetiri velike zveri jesu cetiri cara, koji ce nastati na zemlji.
18. Ali ce sveci Visnjeg preuzeti carstvo, i drzace carstvo na vek i doveka.
19. Tada zazeleh znati istinu o cetvrtoj zveri, koja se razlikovase od svih i bese vrlo strasna, i imase zube gvozdene i nokte bronzane, i jedjase i satirase, a ostatak nogama gazase,
20. I o deset rogova sta joj behu na glavi, i o drugom koji izraste i tri otpadose pred njim, o rogu koji imase oci i usta koja govorahu velike stvari i bese po vidjenju veci od drugih.
21. Gledah, i taj rog vojevase sa svecima i nadvladjivase ih,
22. Dokle dodje starac, i dade se sud svecima Visnjeg, i prispe vreme da sveci preuzmu carstvo.
23. Ovako rece: Cetvrta zver bice cetvrto carstvo na zemlji, koje ce se razlikovati od svih carstava, i izjesce svu zemlju i pogaziti i satrti.
24. I deset rogova jesu deset careva, koji ce nastati iz tog carstva, a posle njih nastace drugi, i on ce se razlikovati od predjasnjih, i pokorice tri cara.
25. I govorice reci na Visnjeg, i potirace svece Visnjeg, i pomisljace da promeni vremena i zakone; i dace mu se u ruke za vreme i za vremena i za po vremena.
26. Potom ce sesti sud, i uzece mu se vlast, te ce se istrebiti i zatrti sasvim.
27. A carstvo i vlast i velicanstvo carsko pod svim nebom dace se narodu svetaca Visnjeg; Njegovo ce carstvo biti vecno carstvo, i sve ce vlasti Njemu sluziti i slusati Ga.
28. Ovde je kraj ovoj reci. A mene, Danila vrlo uznemirise misli moje, i lice mi se sve promeni; ali rec sacuvah u srcu svom.
