1. Svide se Dariju te postavi nad carstvom sto i pedeset upravitelja da budu nad svim carstvom;
2. A nad njima tri staresine, od kojih jedan bese Danilo, kojima ce upravitelji davati racune da ne bi caru bilo stete.
3. A taj Danilo nadvisivase staresine i upravitelje, jer u njemu bese velik duh i car misljase da ga postavi nad svim carstvom svojim.
4. Tada staresine i upravitelji gledahu kako bi nasli sta da zamere Danilu radi carstva; ali ne mogahu naci zabave ni pogreske, jer bese veran, i ne nalazase se u njega pogreske ni mane.
5. Tada rekose oni ljudi: Necemo naci na tog Danila nista, ako ne nadjemo sta na nj radi zakona Boga njegovog.
6. Tada dodjose staresine i upravitelji k caru, i rekose mu ovako: Darije care, da si ziv doveka!
7. Sve staresine u carstvu, poglavari i upravitelji, vecnici i vojvode dogovorise se da se postavi carska naredba i ostra zabrana da ko bi se god zamolio za sta kome god bogu ili coveku za trideset dana osim tebi, care, da se baci u jamu lavovsku.
8. Zato, care, postavi tu zabranu i napisi da se ne moze promeniti, po zakonu midskom i persijskom, koji je nepromenljiv.
9. I car Darije napisa knjigu i zabranu.
10. A Danilo kad dozna da je knjiga napisana, otide svojoj kuci, gde behu otvoreni prozori u njegovoj sobi prema Jerusalimu, i padase na kolena svoja tri puta na dan i moljase se i hvalu davase Bogu svom kao sta cinjase pre.
11. Tada se sabrase oni ljudi, i nadjose Danila gde se moli i pripada Bogu svom.
12. I otidose te rekose caru za carsku zabranu: Nisi li napisao zapovest, da ko bi se god zamolio kome god bogu ili coveku za trideset dana, osim tebi, care, da se baci u jamu lavovsku? Car odgovori i rece: Tako je po zakonu midskom i persijskom, koji je nepromenljiv.
13. Tada odgovorise i rekose caru: Danilo, koji je izmedju roblja Judina, ne haje za te, care, ni za zabranu koju si napisao, nego se moli tri puta na dan svojom molitvom.
14. Tada car cuvsi to ozalosti se vrlo, i naumi da izbavi Danila, i trudjase se do zahoda suncanog da ga izbavi.
15. Tada oni ljudi sabrase se kod cara i rekose caru: Znaj, care, da je zakon u Midijana i Persijana da se nikakva zabrana i naredba koju postavi car, ne menja.
16. Tada car rece te dovedose Danila i bacise ga u jamu lavovsku; i car progovori i rece Danilu: Bog tvoj, kome bez prestanka sluzis, neka te izbavi.
17. I donesose kamen i metnuse jami na vrata, i car ga zapecati svojim prstenom i prstenom svojih knezova da se nista ne promeni za Danila.
18. Tada otide car u svoj dvor, i prenoci ne jedavsi niti dopustivsi da mu se donese sta cim bi se razveselio, i ne moze zaspati.
19. Potom car usta ujutro rano i otide brze k jami lavovskoj.
20. I kad dodje k jami, viknu Danila zalosnim glasom; i progovori car i rece Danilu: Danilo, slugo Boga Zivoga, Bog tvoj, kome sluzis bez prestanka, moze li te izbaviti od lavova?
21. Tada Danilo rece caru: Care, da si ziv doveka!
22. Bog moj posla andjela svog i zatvori usta lavovima, te mi ne naudise; jer se nadjoh cist pred Njim, a ni tebi care, ne ucinih zla.
23. Tada se car veoma obradova tom, i zapovedi da izvade Danila iz jame. I izvadise Danila iz jame, i ne nadje se rane na njemu, jer verova Bogu svom.
24. Potom zapovedi car, te dovedose ljude koji behu optuzili Danila, i bacise u jamu lavovsku njih, decu njihovu i zene njihove; i jos ne dodjose na dno jami, a lavovi ih zgrabise i sve im kosti potrse.
25. Tada car Darije pisa svim narodima i plemenima i jezicima sto zivljahu u svoj zemlji: Mir da vam se umnozi.
26. Od mene je zapovest da se u svoj drzavi carstva mog svak boji i strasi Boga Danilovog, jer je On Bog zivi, koji ostaje doveka, i carstvo se Njegovo nece rasuti, i vlast ce Njegova biti do kraja;
27. On izbavlja i spasava, i cini znake i cudesa na nebu i na zemlji, On je izbavio Danila od sile lavovske.
28. I taj Danilo bese srecan za carovanja Darijevog i za carovanja Kira Persijanca.
