1. Ti, sine covecji, prorokuj gorama Izrailjevim, i reci: Gore Izrailjeve, cujte rec Gospodnju.
2. Ovako veli Gospod Gospod: Sto neprijatelj govori za vas: Ha ha! Vecne visine postase nase nasledstvo;
3. Zato prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod: Sto vas pustose i prozdiru sa svih strana, da postanete nasledstvo ostalim narodima, i postaste prica i rug narodima,
4. Zato, gore Izrailjeve, cujte rec Gospoda Gospoda; ovako veli Gospod gorama Izrailjevim i humovima, potocima i dolinama, i pustim razvalinama i gradovima ostavljenim, koje postase grabez i podsmeh ostalim narodima unaokolo,
5. Zato ovako veli Gospod Gospod: U ognju revnosti svoje govorih protiv ostalih naroda i protiv sve edomske, sto osvojise moju zemlju radujuci se iz svega srca i rugajuci se iz duse da bi je oplenili.
6. Zato prorokuj za zemlju Izrailjevu, i reci gorama i humovima, potocima i dolinama: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja govorih u revnosti svojoj i u jarosti svojoj; sto podnosite sramotu od naroda,
7. Zato ovako veli Gospod Gospod: Ja podigoh ruku svoju da ce narodi sto su oko nas nositi sramotu svoju.
8. A vi, gore Izrailjeve, pustacete grane svoje, i rod svoj nosicete narodu mom Izrailju, jer ce skoro doci.
9. Jer evo me kod vas, i gledacu vas, i bicete radjene i zasevane.
10. I umnozicu u vama ljude, dom Izrailjev sav koliki je, i gradovi ce se naseliti i pustoline sagraditi.
11. Umnozicu u vama ljude i stoku, i namnozice se i naploditi, i naselicu vas kako biste pre; i ucinicu vam dobra vise nego pre; i poznacete da sam ja Gospod.
12. I dovescu k vama ljude, narod svoj Izrailja, i nasledice vas, i bicete im nasledstvo, i necete ih vise zatirati.
13. Ovako veli Gospod Gospod: Sto vam govore da ste zemlja koja prozdire ljude i zatire svoje narode,
14. Zato neces vise prozdirati ljudi, i naroda svojih neces vise zatirati, govori Gospod Gospod.
15. I necu dati da se vise u tebi cuje sramota od naroda, i ruga od naroda neces vise podnositi, i neces vise zatirati svojih naroda, govori Gospod Gospod.
16. Opet mi dodje rec Gospodnja govoreci:
17. Sine covecji, dom Izrailjev ziveci u svojoj zemlji oskvrni je svojim putem i svojim delima; put njihov bese preda mnom kao necistota zene odvojene.
18. Zato izlih gnev svoj na njih radi krvi koju prolise na zemlju i radi gadnih bogova njihovih, kojima je oskvrnise.
19. I rasejah ih po narodima, i razasuse se po zemljama; po putevima njihovim i po delima njihovim sudih im.
20. I kad dodjose medju narode, gde god dodjose oskvrnise sveto ime moje, a za njih se govorase da su Gospodnji narod i da su iz zemlje njegove izasli.
21. Ali mi se sazali radi svetog imena mog, koje oskvrni dom Izrailjev u narodima u koje dodje.
22. Zato reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Necu vas radi uciniti, dome Izrailjev, nego radi svetog imena svog, koje oskvrniste u narodima u koje dodjoste;
23. I posveticu ime svoje veliko oskvrnjeno u narodima, koje vi oskvrniste medju njima; i narodi ce poznati da sam ja Gospod, govori Gospod Gospod, kad se posvetim u vama pred njima.
24. Jer cu vas uzeti iz naroda, i pokupicu vas iz svih zemalja, i dovescu vas u vasu zemlju.
25. I pokropicu vas vodom cistom, i bicete cisti; ja cu vas ocistiti od svih necistota vasih i od svih gadnih bogova vasih.
26. I dacu vam novo srce, i nov cu duh metnuti u vas, i izvadicu kameno srce iz tela vaseg, i dacu vam srce mesno.
27. I duh svoj metnucu u vas, i ucinicu da hodite po mojim uredbama i zakone moje da drzite i izvrsujete.
28. I nastavacete u zemlji koju sam dao ocima vasim, i bicete mi narod i ja cu vam biti Bog.
29. I oprosticu vas svih necistota vasih, i dozvacu zito i umnozicu ga, i necu pustiti na vas gladi.
30. I umnozicu rod na drvetima i rod na njivi, te necete vise podnositi sramote medju narodima sa gladi.
31. I opomenucete se zlih puteva svojih i dela svojih koja ne behu dobra, i sami cete sebi biti mrski za bezakonja svoja i za gadove svoje.
32. Necu vas radi uciniti, govori Gospod Gospod; znajte; posramite se i postidite se puteva svojih, dome Izrailjev.
33. Ovako veli Gospod Gospod: Kad vas ocistim od svih bezakonja vasih, naselicu gradove, i pustoline ce se opet sagraditi.
34. I pusta ce se zemlja raditi, sto je bila pusta pred svakim koji prolazase.
35. I reci ce se: Zemlja ova sto bese pusta posta kao vrt edemski, i gradovi sto behu pusti, razvaljeni i raskopani, utvrdise se i naselise se.
36. I narodi koji ostanu oko vas poznace da ja Gospod sagradjujem razvaljeno i zasadjujem opustelo. Ja Gospod rekoh, i ucinicu.
37. Ovako veli Gospod Gospod: jos ce me traziti dom Izrailjev da im ucinim, da ih umnozim ljudima kao stado.
38. Kao sveto stado, kao stado u Jerusalimu o praznicima njihovim, tako ce pusti gradovi biti puni stada ljudi, i poznace da sam ja Gospod.
