1. Opet mi dodje rec Gospodnja govoreci:
2. Sine covecji, okreni lice svoje prema gori Siru i prorokuj protiv nje.
3. I reci: Ovako veli Gospod Gospod: evo me na tebe, goro Sire! I dignucu ruku svoju na te, i opustecu te sasvim.
4. Gradove cu tvoje opusteti, i ti ces biti pustos, i poznaces da sam ja Gospod.
5. Sto je u tebe vecno neprijateljstvo, i rasipas sinove Izrailjeve macem u nevolji njihovoj, kad je kraj bezakonju njihovom,
6. Zato, tako ja bio ziv, govori Gospod Gospod, krvi cu te predati i krv ce te goniti, jer ne mrzis na krv, krv ce te goniti.
7. I obraticu goru Sir sasvim u pustos, da niko nece dolaziti ni odlaziti.
8. I napunicu gore njene pobijenih njenih; na humovima tvojim i u dolinama tvojim i po svim potocima tvojim padace pobijeni od maca.
9. Vecnu pustinju nacinicu od tebe i gradovi se tvoji nece opraviti, i poznacete da sam ja Gospod.
10. Sto govoris: Ova dva naroda i ove dve zemlje moje ce biti, i nasledicemo ih, ako i jeste Gospod bio onde,
11. Zato, tako ja ziv bio, govori Gospod Gospod, ucinicu po gnevu tvom i po zavisti tvojoj, s kojom si postupala iz mrznje prema njima, i bicu poznat medju njima kad ti sudim.
12. I poznaces da sam ja Gospod cuo sve tvoje hule koje si govorila na gore Izrailjeve rekavsi: Opustese, nama su dane da ih jedemo.
13. I velicaste se suprot meni ustima svojim, i mnoziste na me reci svoje; cuo sam.
14. Ovako veli Gospod Gospod: Kad se sva zemlja stane veseliti, tebe cu opusteti.
15. Kako si se ti veselila nasledstvu doma Izrailjevog sto opuste, tako cu i tebe uciniti: opusteces, goro Sire, i sva zemljo edomska; i poznace se da sam ja Gospod.
