1. Opet mi dodje rec Gospodnja govoreci:
2. Sine covecji, prorokuj protiv pastira Izrailjevih, prorokuj i reci tim pastirima: Ovako veli Gospod Gospod: Tesko pastirima Izrailjevim koji pasu sami sebe! Ne treba li stado da pasu pastiri?
3. Pretilinu jedete i vunom se odevate, koljete tovno, stada ne pasete.
4. Slabih ne krepite, i bolesne ne lecite, ranjene ne zavijate, odagnane ne dovodite natrag, izgubljene ne trazite, nego silom i zestinom gospodarite nad njima.
5. I rasprsase se nemajuci pastira, i rasprsavsi se postase hrana svim zverima poljskim.
6. Ovce moje lutaju po svim gorama i po svim visokim humovima; i po svoj zemlji rasprsane su ovce moje, i nema nikoga da pita za njih, nikoga da ih trazi.
7. Zato, pastiri, cujte rec Gospodnju;
8. Tako ja bio ziv, govori Gospod Gospod, sto stado moje posta grabez, i ovce moje postase hrana svim zverima poljskim nemajuci pastira, i pastiri moji ne traze stada mog, nego pastiri pasu sami sebe, a stada mog ne pasu;
9. Zato, pastiri, cujte rec Gospodnju;
10. Ovako veli Gospod Gospod: Evo me na te pastire, i iskacu stado svoje iz njihovih ruku, i necu im dati vise da pasu stado, i nece vise pastiri pasti sami sebe, nego cu oteti ovce svoje iz usta njihovih i nece im biti hrana.
11. Jer ovako veli Gospod Gospod: Evo me, ja cu traziti ovce svoje i gledati ih.
12. Kao sto pastir trazi stado svoje kad je kod ovaca svojih rasprsenih, tako cu traziti ovce svoje i otecu ih iz svih mesta kuda se rasprsase kad bese oblacno i mracno.
13. I izvescu ih iz naroda, i pokupicu ih iz zemalja, i dovescu ih u zemlju njihovu, i pascu ih na gorama Izrailjevim pokraj potoka i po svim mestima naseljenim u zemlji.
14. Na dobroj pasi pascu ih, i tor ce im biti na visokim gorama izrailjevim; onde ce lezati u dobrom toru i po obilatoj ce pasi pasti na gorama Izrailjevim.
15. Ja cu pasti stado svoje, i ja cu ih odmarati, govori Gospod Gospod.
16. Trazicu izgubljenu, i dovescu natrag odagnanu, i ranjenu cu zaviti i bolesnu okrepiti; a tovnu cu i jaku potrti, pascu ih pravo.
17. A vama, stado moje, ovako govori Gospod Gospod: Evo ja cu suditi izmedju ovce i ovce, izmedju ovnova i jaraca.
18. Malo li vam je sto pasete na dobroj pasi, nego ostatak pase svoje gazite nogama svojim? I sto pijete bistru vodu, nego ostatak mutite nogama svojim?
19. A moje ovce pasu sto vi nogama svojim izgazite, i piju sto vi zamutite nogama svojim.
20. Zato ovako im veli Gospod Gospod: Evo me, ja cu suditi izmedju ovce debele i ovce mrsave.
21. Sto bocima i ramenima otiskujete i rozima svojim bodete sve bolesne tako da ih razagnaste napolje,
22. Zato cu izbaviti stado svoje da ne bude vise grabez, i sudicu izmedju ovce i ovce.
23. I podignucu im jednog pastira koji ce ih pasti, slugu svog Davida; on ce ih pasti i bice im pastir.
24. A ja Gospod bicu im Bog, i sluga moj David knez medju njima. Ja Gospod rekoh.
25. I ucinicu s njima zavet mirni, istrebicu zle zveri iz zemlje, i oni ce ziveti u pustinji bez straha i spavace u sumama.
26. I blagoslovicu njih i sta je oko gore moje, i pustacu dazd na vreme; dazdi ce blagoslovni biti.
27. I drveta ce poljska radjati svoj rod, i zemlja ce radjati svoj rod; i oni ce biti u svojoj zemlji bez straha, i poznace da sam ja Gospod kad polomim palice jarma njihovog, i izbavim ih iz ruku onih koji ih zarobise.
28. I nece vise biti plen narodima, i zveri zemaljske nece ih jesti, nego ce ziveti bez straha i niko ih nece plasiti.
29. I podignucu im biljku za slavu, i nece vise umirati od gladi u zemlji, niti ce podnositi sramotu od naroda.
30. I poznace da sam ja Gospod Bog njihov s njima, i oni, dom Izrailjev, da su moj narod, govori Gospod Gospod.
31. A vi ste stado moje, ovce pase moje, vi ljudi, a ja sam Bog vas, govori Gospod Gospod.
