1. Opet mi dodje rec Gospodnja govoreci:
2. Sine covecji, govori sinovima naroda svog, i kazi im: Kad pustim na koju zemlju mac, ako narod one zemlje uzme koga izmedju sebe, i postave ga sebi za strazara,
3. I on videvsi mac gde ide na zemlju zatrubi u trubu, i opomene narod,
4. Ako se ko cuvsi trubu ne uzme na um, i mac dosavsi pogubi ga, krv ce njegova biti na njegovoj glavi.
5. Jer cu glas trubni, i ne uze se na um, krv ce njegova biti na njemu; da se uze na um, sacuvao bi dusu svoju.
6. Ako li strazar videvsi mac gde ide ne zatrubi u trubu i narod ne bude opomenut, a mac dosav pogubi koga izmedju njih, taj ce poginuti za svoje bezakonje, ali cu krv njegovu iskati iz ruke strazareve.
7. I tebe, sine covecji, tebe postavih strazarem domu Izrailjevom; slusaj dakle rec iz mojih usta i opominji ih od mene.
8. Kad kazem bezbozniku: Bezboznice, poginuces; a ti ne progovoris i ne opomenes bezboznika da se prodje puta svog; taj ce bezboznik poginuti za svoje bezakonje; ali cu krv njegovu iskati iz tvoje ruke.
9. Ako li ti opomenes bezboznika da se vrati sa svog puta, a on se ne vrati sa svog puta, on ce poginuti za svoje bezakonje, a ti ces sacuvati dusu svoju.
10. Zato ti, sine covecji, reci domu Izrailjevom: Vi govorite ovako i kazete: Prestupi nasi i gresi nasi na nama su, i s njih propadamo; kako bismo ziveli?
11. Reci im: Tako bio ja ziv, govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre bezboznik, nego da se vrati bezboznik sa svog puta i bude ziv; vratite se, vratite se sa zlih puteva svojih, jer zasto da mrete, dome Izrailjev?
12. Zato ti, sine covecji, reci sinovima naroda svog: Pravednog nece izbaviti pravda njegova kad zgresi, i bezboznik nece propasti sa bezboznosti svoje kad se vrati od bezboznosti svoje, kao sto pravednik ne moze s nje ziveti kad zgresi.
13. Kad kazem pravedniku da ce doista ziveti, a on se pouzda u pravdu svoju pa ucini nepravdu, od sve pravde njegove nista se nece spomenuti, nego ce poginuti s nepravde svoje koju ucini.
14. A kad kazem bezbozniku: Doista ces poginuti, a on se obrati od greh svog i stane ciniti sud i pravdu,
15. I vrati bezboznik zalog, i vrati sta je oteo, i stane hoditi po uredbama zivotnim ne cineci bezakonja, doista ce biti ziv, nece umreti.
16. Od svih greha sto je zgresio nista mu se nece spomenuti; cinio je sud i pravdu, doista ce ziv biti.
17. A sinovi naroda tvog govore: Nije prav put Gospodnji; a njihov put nije prav.
18. Kad se pravednik odvrati od pravde svoje i ucini nepravdu, poginuce s toga.
19. A kad se bezboznik odvrati od svoje bezboznosti i ucini sud i pravdu, on ce ziv biti s toga.
20. A vi govorite: Nije prav put Gospodnji. Sudicu vam, dome Izrailjev, svakome po putevima njegovim.
21. A dvanaeste godine robovanja naseg, desetog meseca, petog dana dodje k meni jedan koji utece iz Jerusalima, i rece: Uze se grad.
22. A ruka Gospodnja dodje nada me uvece pre nego dodje onaj sto pobeze, i otvori mi usta dokle onaj dodje k meni ujutru; otvorise mi se usta, te vise ne cutah.
23. I dodje mi rec Gospodnja govoreci:
24. Sine covecji, koji zive u onim pustolinama u zemlji Izrailjevoj govore i kazu: Avram bese jedan, i nasledi ovu zemlju; a nas je mnogo; nama je data ova zemlja u nasledstvo.
25. Zato im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Jedete s krvlju, i oci svoje podizete ka gadnim bogovima svojim, i krv prolivate, i hocete da nasledite zemlju?
26. Opirete se na mac svoj, cinite gadove, i skvrnite svaki zenu bliznjeg svog, i hocete da nasledite zemlju?
27. Ovako im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Tako ja ziv bio, koji su u pustolinama, pasce od maca; i koji je u polju, zverima cu ga dati da ga izjedu; a koji su po gradovima i po pecinama, od pomora ce pomreti.
28. Tako cu sasvim opusteti tu zemlju, i nestace ponosa sile njene, i opustece gore Izrailjeve da nece niko prolaziti.
29. I oni ce poznati da sam ja Gospod kad zemlju sasvim opustim za sve gadove njihove sto cinise.
30. A o tebi, sine covecji, sinovi naroda tvog kazuju o tebi uza zidove i na vratima kucnim, i govore jedan drugom, svaki bratu svom, i vele: Hodite i cujte kakva rec dodje od Gospoda.
31. I dolaze k tebi kao kad se narod skuplja, i narod moj seda pred tobom, i slusa reci tvoje, ali ih ne izvrsuje; u ustima su im ljupke, a srce njihovo ide za svojim lakomstvom.
32. I gle, ti si im kao ljupka pesma, kao covek lepog glasa i koji dobro svira; slusaju reci tvoje, ali ih ne izvrsuju.
33. Ali kad to dodje, a evo ide, onda ce poznati da je bio prorok medju njima.
