1. A jedanaeste godine, treceg meseca, prvog dana, dodje mi rec Gospodnja govoreci:
2. Sine covecji, kazi Faraonu caru misirskom i narodu njegovom: Na sta si nalik u velicini svojoj?
3. Eto, Asirac bese kedar na Livanu, lepih grana i debelog hlada i visokog rasta, kome vrhovi behu medju gustim granama.
4. Voda ga odgoji, bezdana ga uzvisi; ona rekama svojim tecase oko njegovog stabla i pustase potoke svoje k svim drvetima poljskim.
5. Zato rast njegov nadvisi sva drveta poljska, i umnozise se grane njegove, i od mnostva vode rasirise se odvode njegove kad ih pustase.
6. Na granama njegovim vijahu gnezda sve ptice nebeske, i pod granama njegovim sve zveri poljske lezahu se, i u hladu njegovom sedjahu svi veliki narodi.
7. I bese lep velicinom svojom i duzinom grana svojih, jer mu koren bese kod velike vode.
8. Kedri u vrtu Bozjem ne mogahu ga zakloniti, jele ne mogahu se izjednaciti s njegovim granama, i javori ne behu kao ogranci njegovi; nijedno drvo u vrtu Bozjem ne bese na lepotu tako kao on.
9. Ucinih ga lepog mnostvom grana da mu zavidjahu sva drveta edemska sto behu u vrtu Bozjem.
10. Zato ovako veli Gospod Gospod: Sto je visok narastao, i digao vrh svoj medju guste grane, i srce se njegovo ponelo visinom njegovom,
11. Zato ga dadoh u ruku najsilnijem medju narodima da cini s njim sta hoce, odvrgoh ga za bezboznost njegovu.
12. I tudjinci, najljuci izmedju naroda, posekose ga i ostavise ga; grane mu popadase po gorama i po svim dolinama, i ogranci mu se izlomise po svim potocima na zemlji; i svi narodi zemaljski otidose iz hlada njegovog i ostavise ga.
13. Na izvaljenom panju njegovom stanuju sve ptice nebeske, i na granama su njegovim sve zveri poljske,
14. Da se ne ponosi visinom svojom ni jedno drvo kraj vode i ne dize vrha svog medju guste grane, i od svih sto se natapaju da se ni jedno ne uzda u sebe radi svoje velicine; jer su svi predani na smrt, baceni u najdonji kraj zemlje medju sinove ljudske s onima koji silaze u jamu.
15. Ovako veli Gospod Gospod: U koji dan sidje u grob, ucinih zalost, pokrih bezdanu njega radi, i ustavih reke njene, i velika voda stade, i rascvelih za njim Livan, i sva drveta poljska povenuse za njim.
16. Praskom padanja njegovog ustresoh narode, kad ga svalih u grob s onima koji silaze u jamu; i utesise se na najdonjoj strani zemlje sva drveta edemska, sto je najbolje i najlepse na Livanu, sva sto se natapahu.
17. I oni sidjose s njim u grob k onima sto su pobijeni macem, i misica njegova, i koji sedjahu u hladu njegovom medju narodima.
18. Na koje si medju drvetima edemskim nalik slavom i velicinom? Ali ces biti oboren s drvetima edemskim u najdonji kraj zemlje, medju neobrezanima ces lezati s onima koji su pobijeni macem. To je Faraon i sav narod njegov, govori Gospod Gospod.
