1. Opet mi dodje rec Gospodnja govoreci:
2. Sine covecji prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ridajte: Jaoh dana!
3. Jer je blizu dan, blizu je dan Gospodnji, oblacan dan, vreme narodima.
4. I mac ce doci na Misir, i strah ce biti u etiopskoj, kad stanu padati pobijeni u Misiru, kad se zarobi mnostvo njegovo i raskopaju se temelji njegovi.
5. Etiopljani i Puteji i Ludeji i sva mesavina i Huveji i sinovi zemalja medju kojima je vera, pasce s njima od maca.
6. Ovako veli Gospod: Pasce koji podupiru Misir, i ponos sile njegove oborice se, od kule sinske pasce u njemu, govori Gospod Gospod.
7. I bice pusti medju pustim zemljama, i gradovi ce njegovi biti medju pustim gradovima.
8. I poznace da sam ja Gospod kad zapalim oganj u Misiru i svi se pomocnici njegovi satru.
9. U onaj ce dan izaci poslanici od mene na ladjama da uplase etiopsku bezbriznu, i bice medju njima strah velik kao dana misirskog; jer evo, ide.
10. Ovako veli Gospod Gospod: Pogubicu mnostvo misirsko rukom Navuhodonosora cara vavilonskog.
11. On i narod njegov s njim, najljuci izmedju naroda, bice dovedeni da zatru zemlju, i izvuci ce maceve svoje na Misir i napunice zemlju pobijenih.
12. I isusicu reke, i predacu zemlju u ruke zlim ljudima; i opustecu zemlju i sta je u njoj rukom tudjinskom. Ja Gospod govorih.
13. Ovako veli Gospod Gospod: i gadne cu bogove potrti, i istrebicu likove u Nofu, i nece vise biti kneza iz zemlje misirske, i pusticu strah u zemlju misirsku.
14. I opustosicu Patros, i upalicu Soan, i izvrsicu sud na Novu.
15. I izlicu gnev svoj na Sin, grad misirski, i istrebicu ljudstvo u Novu.
16. Kad zapalim oganj u Misiru, ljuto ce se uzmuciti Sin, i Nov ce se raspasti, i Nof ce biti u teskobi svaki dan.
17. Mladici avinski i pi-vesetski pasce od maca, a devojke ce otici u ropstvo.
18. I u Tafnesu ce pomrknuti dan kad polomim onde prevornice misirske i nestane u njemu ponosa sile njegove; oblak ce ga pokriti; a kceri ce njegove otici u ropstvo.
19. I izvrsicu sudove na Misiru, i oni ce poznati da sam ja Gospod.
20. Opet jedanaeste godine, prvog meseca, sedmog dana, dodje mi rec Gospodnja govoreci:
21. Sine covecji, slomih misicu Faraonu caru misirskom, i eto nece se zaviti da se leci, nece se metnuti zavoj niti ce se zaviti da bi se okrepila i mogla drzati mac.
22. Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo me na Faraona cara misirskog, i slomicu mu misice, i zdravu i slomljenu, i izbicu mu mac iz ruke.
23. I rasejacu Misirce po narodima, i razasucu ih po zemljama.
24. I ukrepicu misicu caru vavilonskom, i dacu mu u ruku svoj mac, i polomicu misice Faraonu, i jecace pred njim kao sto jeci covek ranjen na smrt.
25. Da, ukrepicu misice caru vavilonskom, a Faraonu ce misice klonuti, i poznace se da sam ja Gospod, kad dam mac svoj u ruku caru vavilonskom da njim zamahne na zemlju misirsku.
26. I rasejacu Misirce medju narodima i razasucu ih po zemljama, i poznace da sam ja Gospod.
