1. Godine desete, desetog meseca, dvanaestog dana, dodje mi rec Gospodnja govoreci:
2. Sine covecji, okreni lice svoje prema Faraonu caru misirskom, i prorokuj protiv njega i protiv svega Misira.
3. Govori i reci: Ovako veli Gospod Gospod: evo me na te, Faraone care misirski, zmaju veliki sto lezis usred reka svojih, koji rece: Moja je reka; ja sam je nacinio sebi.
4. Zato cu ti metnuti u celjusti udicu, i ucinicu da se ribe u rekama tvojim nahvataju na krljusti tvoje; i izvuci cu te iz reka tvojih i sve ribe iz reka tvojih nahvatane na krljusti tvoje.
5. I ostavicu u pustinji tebe i sve ribe iz tvojih reka, i pasces na zemlju i neces se pokupiti ni sabrati, zverima zemaljskim i pticama nebeskim dacu te da te jedu.
6. I svi ce stanovnici misirski poznati da sam ja Gospod; jer su stap od trske domu Izrailjevom.
7. Kad te uhvatise u ruku, ti se slomi i rasece im sve rame; a kad se naslonise na te, ti se prebi i probode im sva bedra.
8. Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja cu pustiti na te mac, i istrebicu iz tebe ljude i stoku.
9. I zemlja ce se misirska opustositi i biti pusta, i poznace se da sam ja Gospod, jer rece: Moja je reka, i ja sam je nacinio.
10. Zato evo me na tebe i na reke tvoje, i obraticu zemlju misirsku u pustos i samu pustinju, od kule sinske do medje etiopske.
11. Nece prelaziti preko nje nogom svojom covek, niti ce zivince nogom svojom prelaziti preko nje, i nece se ziveti u njoj cetrdeset godina.
12. I ucinicu od zemlje misirske pustos medju zemljama opustosenim, i gradovi ce njeni medju pustim gradovima biti pustos cetrdeset godina, i rasejacu Misirce medju narode i razasucu ih po zemljama.
13. Jer ovako veli Gospod Gospod: Posle cetrdeset godina skupicu Misirce iz naroda u koje budu rasejani.
14. I povraticu roblje misirsko, i dovescu ih opet u zemlju Patros, na postojbinu njihovu, i onde ce biti malo carstvo.
15. Malo ce biti mimo ostalih carstava, niti ce se vise uzdignuti nad narode, jer cu ih smanjiti da ne vladaju narodima.
16. I nece vise biti domu Izrailjevom uzdanica da napominje bezakonje kad bi gledali za njima; i poznace da sam ja Gospod Gospod.
17. A dvadeset sedme godine, prvog meseca, prvog dana, dodje mi rec Gospodnja govoreci:
18. Sine covecji, Navuhodonosor car vavilonski zadade vojsci svojoj tesku sluzbu protiv Tira; svaka glava ocelavi i svako se rame odre, a plate ne bi ni njemu ni vojsci njegovoj od Tira za sluzbu kojom sluzise protiv njega.
19. Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo ja dajem Navuhodonosoru caru vavilonskom zemlju misirsku, i on ce odvesti narod i odneti plen i pograbiti grabez, i to ce biti plata njegovoj vojsci.
20. Za trud kojim se trudio oko toga dadoh mu zemlju misirsku, jer se za me trudise, govori Gospod Gospod.
21. U onaj cu dan uciniti da naraste rog domu Izrailjevom, i tebi cu otvoriti usta medju njima, i znace da sam ja Gospod.
