1. A jedanaeste godine prvi dan meseca dodje mi rec Gospodnja govoreci:
2. Sine covecji, sto Tir govori za Jerusalim: Ha, ha! Razbise se vrata narodima, obratise se k meni, napunicu se kad opuste;
3. Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo mene na te, Tire, i dovescu mnoge narode na te kao da bih doveo more s valima njegovim.
4. I oni ce obaliti zidove tirske i kule u njemu raskopati, i omescu prah njegov i pretvoricu ga u go kamen.
5. I postace mesto da se razastiru mreze usred mora, jer ja govorih, veli Gospod Gospod, i bice grabez narodima.
6. I kceri njegove po polju izginuce od maca, i poznace da sam ja Gospod.
7. Jer ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja cu dovesti na Tir Navuhodonosora, cara vavilonskog sa severa, cara nad carevima, s konjima i s kolima i s konjicima i s vojskama i mnogim narodom.
8. Kceri tvoje po polju pobice macem, i nacinice prema tebi kule, i iskopace opkope prema tebi, i podignuce prema tebi stitove.
9. I namestice ubojne sprave prema zidovima tvojim, i razvalice kule tvoje oruzjem svojim.
10. Od mnostva konja njegovih pokrice te prah, od praske konjika i tockova i kola zatresce se zidovi tvoji, kad stane ulaziti na tvoja vrata kao sto se ulazi u grad isprovaljivan.
11. Kopitima konja svojih izgazice sve ulice tvoje, pobice narod tvoj macem, i stupovi sile tvoje popadace na zemlju.
12. I poplenice blago tvoje i razgrabiti trg tvoj, i razvalice zidove tvoje i lepe kuce tvoje razoriti, i kamenje tvoje i drva tvoja i prah tvoj bacice u vodu.
13. I prekinucu jeku pesama tvojih, i glas kitara tvojih nece se vise cuti.
14. I ucinicu od tebe go kamen, bices mesto gde se razastiru mreze, ne neces se vise sazidati; jer ja Gospod govorih, veli Gospod Gospod.
15. Ovako veli Gospod Gospod Tiru: Nece li se zadrmati ostrva od praske padanja tvog, kad zajaucu ranjenici, kad pokolj bude u tebi?
16. Svi ce knezovi morski sici s prestola svojih i skinuce sa sebe plaste i svuci sa sebe vezene haljine, i obuci ce se u strah; sedece na zemlji, i drhtace svaki cas i cuditi se tebi.
17. I naricace za tobom i govorice ti: Kako propade, slavni grade! U kome zivljahu pomorci, koji bese jak na moru, ti i stanovnici tvoji, koji strah zadavahu svima koji zivljahu u tebi.
18. Sad ce se uzdrhtati ostrva kad padnes, i smesce se ostrva po moru od propasti tvoje.
19. Jer ovako veli Gospod Gospod: Kad te ucinim pustim gradom, kao sto su gradovi u kojima se ne zivi, kad pustim na te bezdanu, i velika te voda pokrije,
20. I kad te svalim s onima koji silaze u jamu k starom narodu, i namestim te na najdonjim krajevima zemlje, u pustinji staroj s onima koji silaze u jamu, da se ne zivi u tebi, tada cu opet postaviti slavu u zemlji zivih.
21. Ucinicu da budes strahota kad te nestane, i trazice te i neces se naci do veka, govori Gospod Gospod.
