1. Opet mi dodje rec Gospodnja govoreci:
2. Sine covecji, okreni lice svoje na jug i pokaplji prema jugu, i prorokuj na sumu u juznom polju.
3. I reci sumi juznoj: Cuj rec Gospodnju, ovako veli Gospod Gospod, evo ja cu raspaliti u tebi oganj koji ce prozdreti u tebi svako drvo zeleno i svako drvo suvo; plamen razgoreli nece se ugasiti, i izgorece od njega sve od juga do severa.
4. I svako ce telo videti da sam ja zapalio; nece se ugasiti.
5. A ja rekoh: Jaoh Gospode Gospode, oni govore za me: Ne govori li taj same price?
6. I dodje mi rec Gospodnja govoreci:
7. Sine covecji, okreni lice svoje prema Jerusalimu, i pokaplji prema svetim mestima, i prorokuj protiv zemlje Izrailjeve.
8. I reci zemlji Izrailjevoj: Ovako veli Gospod: Evo me na te; izvuci cu mac svoj iz korica, i istrebicu iz tebe pravednog i bezboznog.
9. Da istrebim iz tebe pravednog i bezboznog, zato ce izaci mac moj iz korica svojih na svako telo od juga do severa.
10. I poznace svako telo da sam ja Gospod izvukao mac svoj iz korica njegovih, nece se vise vratiti.
11. A ti, sine covecji, uzdisi kao da su ti bedra polomljena, i gorko uzdisi pred njima.
12. A kad ti kazu: Zasto uzdises? Ti reci: Za glas sto ide, od kog ce se rastopiti svako srce i klonuti sve ruke i svakog ce duha nestati, i svaka ce kolena postati kao voda; evo, ide, i navrsice se, govori Gospod Gospod.
13. Potom dodje mi rec Gospodnja govoreci:
14. Sine covecji, prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod: Reci: mac, mac je naostren, i ugladjen je.
15. Naostren je da kolje, ugladjen je da seva; hocemo li se radovati kad prut sina mog ne haje ni za kako drvo?
16. Dao ga je da se ugladi da se uzme u ruku; mac je naostren i ugladjen, da se da u ruku ubici.
17. Vici i ridaj, sine covecji; jer on ide na narod moj, na sve knezove Izrailjeve; pod mac ce biti okrenuti s narodom mojim, za to udri se po bedru.
18. Kad bese karanje, sta bi? Eda li ni od pruta koji ne haje nece biti nista? Govori Gospod Gospod.
19. Ti dakle, sine covecji, prorokuj i pljeskaj rukama, jer ce mac doci i drugom i trecom, mac koji ubija, mac koji velike ubija, koji prodire u kleti.
20. Da se rastope srca i umnozi pogibao, metnuo sam na sva vrata njihova strah od maca; jaoh! Pripravljen je da seva, naostren da kolje.
21. Stegni se, udri nadesno, nalevo, kuda se god obrnes.
22. Jer cu i ja pljeskati rukama, i namiricu gnev svoj. Ja Gospod rekoh.
23. Jos mi dodje rec Gospodnja govoreci:
24. A ti, sine covecji, nacini dva puta, kuda ce doci mac cara vavilonskog; iz jedne zemlje neka izlaze oba; i izberi stranu, gde se pocinje put gradski, izberi.
25. Nacini put kojim ce doci mac na Ravu sinova Amonovih, i u Judeju na tvrdi Jerusalim.
26. Jer ce car vavilonski stati na rasputici, gde pocinju dva puta, te ce vracati, gladice strele, pitace likove, gledace u jetru.
27. Nadesno ce mu vracanje pokazati Jerusalim da namesti ubojne sprave, da otvori usta na klanje, da podigne glas podvikujuci, da namesti ubojne sprave prema vratima, da nacini opkope, da pogradi kule.
28. I ucinice se vracanje zaludno zakletima, a to ce napomenuti bezakonje da se uhvate.
29. Zato ovako veli Gospod Gospod: Sto napominjete svoje bezakonje, te se otkriva nevera vasa i gresi se vasi vide u svim delima vasim, za to sto dodjoste na pamet, bicete pohvatani rukom.
30. A ti, necisti bezboznice, kneze Izrailjev, kome dodje dan kad bi na kraju bezakonje,
31. Ovako veli Gospod Gospod: Skini tu kapu i svrzi taj venac, nece ga biti; niskog cu uzvisiti a visokog cu poniziti.
32. Unisticu, unisticu, unisticu ga, i nece ga biti, dokle ne dodje onaj kome pripada, i njemu cu ga dati.
33. A ti, sine covecji, prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod za sinove Amonove i za njihovu sramotu; reci dakle: mac, mac je izvucen, ugladjen da kolje, da zatire, da seva,
34. Dokle ti vidjaju tastinu, dokle ti gataju laz, da te metnu na vratove pobijenim bezboznicima, kojima dodje dan kad bi kraj bezakonju.
35. Ostavi mac u korice, na mestu gde si se rodio, u zemlji gde si postao, sudicu ti;
36. I izlicu na te gnev svoj, ognjem gneva svog dunucu na te i predacu te u ruke zestokim ljudima, vestim u zatiranju.
37. Ognju ces biti hrana, krv ce ti biti posred zemlje, neces se spominjati, jer ja Gospod rekoh.
