1. A sedme godine, petog meseca, dana desetog, dodjose neki od staresina Izrailjevih da upitaju Gospoda, i sedose preda mnom.
2. I dodje mi rec Gospodnja govoreci:
3. Sine covecji, kazi staresinama Izrailjevim i reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Dodjoste li da me pitate? Tako ja ziv bio, necete me pitati, govori Gospod Gospod.
4. Hoces li da im sudis? Hoces li da im sudis? Sine covecji. Pokazi im gadove otaca njihovih.
5. I reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Kog dana izabrah Izrailja i podigoh ruku svoju semenu doma Jakovljevog, i pokazah im se u zemlji misirskoj, i podigoh im ruku svoju govoreci: Ja sam Gospod Bog vas;
6. Onog dana podigoh im ruku svoju da cu ih odvesti iz zemlje misirske u zemlju koju sam pronasao za njih, gde tece mleko i med, koja je dika svim zemljama.
7. I rekoh im: Odbacite svaki gadove ispred svojih ociju, i nemojte se skvrniti o gadne bogove misirske, ja sam Gospod Bog vas.
8. Ali se odvrgose od mene, i ne htese me poslusati, nijedan ih ne odbaci gadova ispred ociju svojih, i gadnih bogova misirskih ne ostavise; zato rekoh da cu izliti jarost svoju na njih da izvrsim gnev svoj na njima usred zemlje misirske.
9. Ali imena svog radi, da se ne oskvrni pred onim narodima medju kojima behu, pred kojima im se pokazah, ucinih da ih izvedem iz zemlje misirske.
10. I izvedoh ih iz zemlje misirske, i dovedoh ih u pustinju.
11. I dadoh im uredbe svoje, i objavih im zakone svoje, koje ko vrsi, ziv ce biti kroz njih.
12. I subote svoje dadoh im da su znak izmedju mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posvecujem.
13. Ali se odvrze od mene dom Izrailjev u pustinji; ne hodise po mojim uredbama, i zakone moje odbacise, koje ko vrsi zivi kroz njih, i subote moje grdno oskvrnise; zato rekoh da cu izliti gnev svoj na njih u pustinji da ih istrebim.
14. Ali ucinih, imena svog radi, da se ne oskvrni pred narodima pred kojima ih izvedoh.
15. I ja im jos podigoh ruku svoju u pustinji da ih necu odvesti u zemlju koju im dadoh, gde tece mleko i med, koja je dika svim zemljama;
16. Jer odbacise moje zakone i po uredbama mojim ne hodise, i subote moje oskvrnise, jer srce njihovo idjase za gadnim bogovima njihovim.
17. Ali ih pozali oko moje, te ih ne istrebih, i ne zatrh ih u pustinji.
18. Nego rekoh sinovima njihovim u pustinji: Ne idite po uredbama otaca svojih i ne drzite njihove zakone, i ne skvrnite se gadnim bogovima njihovim.
19. Ja sam Gospod Bog vas, po mojim uredbama hodite, i moje zakone drzite i izvrsujte;
20. I subote moje svetkujte da su znak izmedju mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog vas.
21. Ali se odvrgose od mene i sinovi, ne hodise po mojim uredbama, i zakone moje ne drzase da ih izvrsuju, koje ko vrsi zivi kroz njih; subote moje oskvrnise; zato rekoh da cu izliti jarost svoju na njih i navrsiti gnev svoj na njima u pustinji.
22. Ali povratih ruku svoju i ucinih imena svog radi da se ne oskvrni pred narodima pred kojima ih izvedoh.
23. I ja im jos podigoh ruku svoju u pustinji da cu ih rasejati po narodima i razasuti po zemljama.
24. Jer zakone moje ne izvrsavase i uredbe moje odbacise i subote moje oskvrnise, i oci im gledahu za gadnim bogovima otaca njihovih.
25. Zato im i ja dadoh uredbe ne dobre i zakone kroz koje nece ziveti.
26. I oskvrnih ih darovima njihovim sto propustahu kroz oganj sve sto otvori matericu, da ih potrem, da poznadu da sam ja Gospod.
27. Zato govori domu Izrailjevom, sine covecji, i kazi im: Ovako veli Gospod Gospod: Jos me i ovim ruzise oci vasi cineci mi bezakonje:
28. Kad ih odvedoh u zemlju, za koju podigoh ruku svoju da cu im je dati, gde god videse visok hum i drvo granato, onde prinosise svoje zrtve i stavljase svoje dare, kojima drazahu, i metase mirise svoje ugodne, i onde lise nalive svoje.
29. I rekoh im: Sta je visina, na koju idete? I opet se zove visina do danas.
30. Zato reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Ne skvrnite li se na putu otaca svojih? I za gadovima njihovim ne kurvate li se?
31. I prinoseci dare svoje, provodeci sinove svoje kroz oganj ne skvrnite li se o sve gadne bogove svoje do danas, i mene li cete pitati, dome Izrailjev? Tako ja ziv bio, govori Gospod Gospod, necete me pitati.
32. A sta mislite, nece biti nikako, sto govorite: Bicemo kao narodi, kao plemena po zemljama, sluzeci drvetu i kamenu.
33. Tako ja bio ziv, govori Gospod Gospod, rukom krepkom i misicom podignutom i izlivenim gnevom carovacu nad vama.
34. I izvescu vas iz naroda, i sabracu vas iz zemalja po kojima ste rasejani, rukom krepkom i misicom podignutom i izlivenim gnevom.
35. I odvescu vas u pustinju tih naroda, i onde cu se suditi s vama licem k licu.
36. Kako sam se sudio s ocima vasim u pustinji zemlje misirske, tako cu se suditi s vama, govori Gospod Gospod.
37. I propusticu vas ispod stapa i dovesti vas u sveze zavetne.
38. I odlucicu izmedju vas odmetnike i koji odustaju mene; izvescu ih iz zemlje gde su dosljaci, ali nece uci u zemlju Izrailjevu, i poznacete da sam ja Gospod.
39. Vi, dakle, dome Izrailjev, ovako veli Gospod Gospod: Idite, sluzite svaki gadnim bogovima svojim i u napredak, kad necete da me slusate; ali imena mog svetog ne skvrnite vise darovima svojim i gadnim bogovima svojim.
40. Jer na mojoj gori svetoj, na visokoj gori Izrailjevoj, govori Gospod Gospod, onde ce mi sluziti sav dom Izrailjev, koliko ih god bude u zemlji, onde ce mi biti mili i onde cu iskati prinose vase i prvine od darova vasih sa svim svetim stvarima vasim.
41. Mili cete mi biti s ugodnim mirisom, kad vas izvedem iz naroda i saberem vas iz zemalja u koje ste rasejani; i bicu posvecen u vama pred narodima.
42. I poznacete da sam ja Gospod kad vas dovedem u zemlju Izrailjevu, u zemlju za koju podigoh ruku svoju da cu je dati ocima vasim.
43. I onde cete se opomenuti puteva svojih i svih dela svojih, kojima se oskvrniste, i sami cete sebi biti mrski za sva zla svoja koja ciniste.
44. I poznacete da sam ja Gospod kad vam ucinim radi imena svog; ne po vasim zlim putevima niti po opakim delima vasim, dome Izrailjev, govori Gospod Gospod.
