1. A ti narici za knezovima Izrailjevim;
2. I reci: Sta bese mati tvoja? Lavica; medju lavovima lezase, mlad svoju medju lavovima hranjase.
3. I othrani jedno mlado svoje, i posta lavic, i nauciv se loviti zderase ljude.
4. I cuse narodi za nj; uhvati se u jamu njihovu, i odvedose ga u verigama u zemlju misirsku.
5. A ona kad vide gde se nadala, ali joj nada propade, uze jedno mlado svoje, i ucini od njega lavica.
6. I on iduci medju lavovima posta lavic, i nauci se loviti i zderase ljude.
7. I pozna dvore njihove, i pustosase gradove njihove tako da opuste zemlja i sta je u njoj od rike njegove.
8. I ustase na nj narodi iz okolnih zemalja, i razapese mu mrezu svoju, i uhvati se u jamu njihovu.
9. I metnuse ga u krletku u verigama, i odvedose ga caru vavilonskom, i metnuse ga u grad da mu se vise ne cuje glas po gorama Izrailjevim.
10. Dok bese miran, mati tvoja bese kao vinova loza, posadjena kraj vode, rodna i granata bese od mnoge vode.
11. I behu na njoj jaki prutovi za palicu vladalacku, i rastom svojim uzvisi se iznad gustih grana, i bi naocita visinom svojom, mnostvom grana svojih.
12. Ali bi iscupana u gnevu i na zemlju bacena, i ustoka osusi rod njen; polomise se i posusise se jaki prutovi njeni; oganj ih prozdre.
13. A sada je posadjena u pustinji, u zemlji suvoj i bezvodnoj.
14. I izadje oganj iz pruta grana njenih i prozdre rod njen da nema na njoj pruta jakog za palicu vladalacku. To je naricanje, i bice naricanje.
