1. Opet mi dodje rec Gospodnja govoreci:
2. Sta hocete vi koji govorite pricu o zemlji Izrailjevoj govoreci: Oci jedose kiselo grozdje, a sinovima trnu zubi?
3. Tako ja bio ziv, govori Gospod Gospod, necete vise govoriti te price u Izrailju.
4. Gle, sve su duse moje, kako dusa oceva tako i dusa sinovljeva moja je, koja dusa zgresi ona ce poginuti.
5. Jer ako je ko pravedan i cini sud i pravdu,
6. Na gorama ne jede i ociju svojih ne podize ka gadnim bogovima doma Izrailjevog, i ne skvrni zene bliznjeg svog i ne ide k zeni odvojenoj radi necistote,
7. I nikome ne cini nasilja, zalog duzniku svom vraca, nista ne otima, hleb svoj daje gladnome i gologa odeva,
8. Ne daje na dobit i ne uzima pridavka, od nepravde usteze ruku svoju, i pravo sudi izmedju jednog coveka i drugog,
9. Po uredbama mojim hodi, i drzi zakone moje tvoreci istinu; taj je pravedan, doista ce ziveti, govori Gospod Gospod.
10. Ako rodi sina lupeza, koji bi krv prolivao ili bi cinio takvo sta,
11. A ne bi cinio sve ono, nego bi jeo na gorama, i zenu bliznjeg svog skvrnio,
12. Siromahu i ubogome nasilje cinio, otimao sta, zalog ne bi vracao, i ka gadnim bogovima podizao bi oci svoje cineci gad,
13. Davao bi na dobit, i uzimao pridavak; hoce li taj ziveti? Nece ziveti; ucinio je sve te gadove, doista ce poginuti, krv ce njegova na njemu biti.
14. Ali gle, ako rodi sina koji bi video sve grehe oca svog sto cini, i uzeo bi na um, te ne bi cinio onako,
15. Ne bi jeo na gorama, niti bi ociju svojih podizao ka gadnim bogovima doma Izrailjevog, zene bliznjeg svog ne bi skvrnio,
16. I nikome ne bi cinio nasilja, zalog ne bi uzimao i ne bi nista otimao, davao bi hleb svoj gladnome i golog bi odevao,
17. Od siromaha bi ustezao ruku svoju, ne bi uzimao dobiti ni pridavka, zakone bi moje izvrsio i po uredbama mojim hodio; taj nece poginuti za bezakonje oca svog, doista ce ziveti.
18. A otac njegov, sto je cinio nasilje, otimao od brata svog i cinio sta nije dobro u narodu svom, gle, on ce poginuti za svoje bezakonje.
19. Ali govorite: Zasto da ne nosi sin bezakonje ocevo? Jer sin cini sud i pravdu, sve uredbe moje drzi i izvrsuje; doista ce ziveti.
20. Koja dusa zgresi ona ce umreti, sin nece nositi bezakonje ocevo niti ce otac nositi bezakonje sinovljevo; na pravedniku ce biti pravda njegova, a na bezbozniku ce biti bezboznost njegova.
21. Ako li bi se bezboznik obratio od svih greha svojih koje ucini, i drzao bi sve uredbe moje i tvorio sud i pravdu, doista ce ziveti, nece poginuti.
22. Bezakonja njegova sto ih je god ucinio nece mu se vise spominjati, u pravdi svojoj koju cini zivece.
23. Eda li je meni milo da pogine bezboznik? Govori Gospod, a ne da se odvrati od puteva svojih i bude ziv?
24. Ali kad bi se pravednik odvratio od pravde svoje i cinio nepravdu, i radio po svim gadovima koje cini bezboznik, hoce li on ziveti? Pravedna dela njegova, sta je god cinio, nece se spomenuti; za bezakonje svoje koje ucini za greh svoj kojim zgresi poginuce.
25. Jos govorite: Nije prav put Gospodnji. Cujte, dome Izrailjev, moj li put nije prav? Nisu li vasi putevi nepravi?
26. Kad se pravednik odvrati od pravde svoje i cini zlo i umre za to, umrece za zlo svoje koje ucini.
27. A kad se bezboznik odvrati od bezboznosti svoje koju je cinio, i cini sud i pravdu, on ce sacuvati u zivotu dusu svoju.
28. Jer uzevsi na um vrati se od svih bezakonja svojih koja ucini; doista ce ziveti, i nece poginuti.
29. Ali dom Izrailjev veli: Put Gospodnji nije prav. Moji li putevi nisu pravi? Dome Izrailjev, nisu li vasi putevi nepravi?
30. Zato, dome Izrailjev, sudicu vam svakome po putevima njegovim, govori Gospod; obratite se i prodjite se svih greha svojih, i nece vam bezakonje biti na spoticanje.
31. Odbacite od sebe sva bezakonja koja ciniste, i naciniste sebi novo srce i nov duh; i zasto da mrete? Dome Izrailjev.
32. Jer mi nije mila smrt onog koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se dakle i budite zivi.
