1. Potom dodjose k meni neki od staresina Izrailjevih i sedose preda me.
2. I dodje mi rec Gospodnja govoreci:
3. Sine covecji, ovi su ljudi stavili u srca svoja gadne bogove svoje, i metnuli su preda se o sta se spoticu na bezakonje svoje; traze li me doista?
4. Zato govori im i reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Ko je god od doma Izrailjevog stavio u srce svoje gadne bogove svoje i metnuo preda se o sta se spotice na bezakonje svoje, pa dodje k proroku, ja Gospod odgovoricu mu kad dodje za mnostvo gadnih bogova njegovih,
5. Da uhvatim dom Izrailjev za srce njihovo sto su se odvratili od mene svi za gadnim bogovima svojim.
6. Zato reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Obratite se i odstupite od gadnih bogova svojih, odvratite lice svoje od svih gadova svojih.
7. Jer ko bi god od doma Izrailjevog ili od inostranaca koji zive u Izrailju odstupio od mene, i stavio u srce svoje gadne bogove svoje, i metnuo preda se o sta ce se spoticati na bezakonje svoje, pa bi dosao k proroku da me upita preko njega, njemu cu odgovoriti ja sam Gospod sobom.
8. I okrenucu lice svoje prema tom coveku, i ucinicu od njega znak i pricu, i istrebicu ga iz naroda svog, te cete poznati da sam ja Gospod.
9. I ako bi se prorok prevario, te rekao sto, ja Gospod prevarih onog proroka, i dignucu ruku svoju na nj, i istrebicu ga iz naroda svog Izrailja.
10. I ponece obojica svoje bezakonje: kako je bezakonje onog koji pita tako ce biti i prorokovo bezakonje,
11. Da vise dom Izrailjev ne odstupa od mene i da se vise ne skvrne svakojakim prestupima svojim, nego da mi budu narod, i ja da im budem Bog, govori Gospod Gospod.
12. Opet mi dodje rec Gospodnja govoreci:
13. Sine covecji, ako mi koja zemlja zgresi ucinivsi neveru, i ja dignem ruku svoju na nju i slomim joj potporu u hlebu, i pustim na nju glad i istrebim u njoj ljude i stoku,
14. Ako bi u njoj bila ova tri coveka: Noje, Danilo i Jov, oni ce pravdom svojom izbaviti duse svoje, govori Gospod Gospod.
15. Ako pustim ljute zveri u zemlju, te pomore ljude, i ona opusti da niko ne moze prolaziti od zverja;
16. Ako bi u njoj bila ta tri coveka, tako ja ziv bio, govori Gospod Gospod, nece izbaviti sinove ni kceri, nego ce se sami izbaviti, a zemlja ce opusteti.
17. Ili ako mac pustim na tu zemlju, i kazem: Macu, prodji tu zemlju, da istrebim u njoj ljude i stoku;
18. Ako bi ta tri coveka bila u njoj, tako ja bio ziv, govori Gospod Gospod, nece izbaviti sinove ni kceri, nego ce se sami izbaviti.
19. Ili ako pustim pomor na zemlju i izlijem gnev svoj na nju da bi krv tekla da istrebim u njoj ljude i stoku;
20. Ako bi Noje, Danilo i Jov bili u njoj, tako ja ziv bio, govori Gospod Gospod, nece izbaviti sina ni kceri, nego ce svoje duse izbaviti pravdom svojom.
21. Jer ovako veli Gospod Gospod: A kamo li kad pustim cetiri ljuta zla svoja, mac i glad i zle zveri i pomor na Jerusalim, da istrebim u njemu ljude i stoku.
22. I opet, gle, nekoliko ce ih ostati u njemu koji ce se izbaviti, sinovi ili kceri, oni ce izaci k vama, i videcete put njihov i dela njihova, i utesicete se za zlo koje cu pustiti na Jerusalim, za sve sto cu pustiti na nj.
23. I oni ce vas utesiti kad vidite put njihov i dela njihova; i poznacete da nisam bez uzroka ucinio sta sam god ucinio u njemu, govori Gospod Gospod.
