1. Tada me podize duh, i odnese me na istocna vrata doma Gospodnjeg, koja gledaju na istok, i gle, na vratima bese dvadeset i pet ljudi, i medju njima videh Jezaniju, sina Azurovog i Felatiju sina Venajinog, poglavare narodne.
2. I rece mi: Sine covecji, ovi ljudi smisljaju bezakonje, i zlo savetuju u tom gradu,
3. Govoreci: Nije blizu; da gradimo kuce; ovaj je grad lonac a mi meso.
4. Zato prorokuj protiv njih, prorokuj, sine covecji.
5. I pade na me duh Gospodnji i rece mi: Reci: Ovako veli Gospod: Dome Izrailjev, tako govoriste, i znam misli srca vaseg.
6. Mnoge pobiste u tom gradu, i napuniste ulice njihove pobijenih.
7. Zato ovako veli Gospod Gospod: Koje pobiste i pobacaste usred njega, oni su meso, a on je lonac, a vas cu izvesti iz njega.
8. Bojite se maca; mac cu pustiti na vas, govori Gospod Gospod.
9. I izvescu vas iz njega, i dacu vas u ruke tudjincima, i izvrsicu na vama sudove.
10. Od maca cete pasti, na medji Izrailjevoj sudicu vam, i poznacete da sam ja Gospod.
11. Ovaj grad nece vam biti lonac niti cete vi biti u njemu meso; na medji Izrailjevoj sudicu vam.
12. I poznacete da sam ja Gospod, jer po uredbama mojim ne hodiste niti zakone moje izvrsavaste, nego ciniste po zakonima tih naroda sto su oko vas.
13. A kad prorokovah, umre Felatija sin Venajin; tada padoh na lice svoje i povikah glasno i rekoh: Jaoh Gospode Gospode! Hoces li da istrebis ostatak Izrailjev?
14. A glas Gospodnji dodje mi govoreci:
15. Sine covecji, braca su tvoja, braca tvoja, rodbina tvoja i dom Izrailjev vaskoliki, kojima govorise Jerusalimljani: Idite daleko od Gospoda, nama je data zemlja u nasledstvo.
16. Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ako ih i odagnah daleko medju narode, ako ih i rasejah po zemljama, opet cu im biti svetinja za malo u zemljama u koje otidose.
17. Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Sabracu vas iz naroda i pokupicu vas iz zemalja u koje se rasejaste, i dacu vam zemlju Izrailjevu.
18. I kad dodju u nju, izbacice iz nje sve gadove njene i sve gnusobe njene.
19. I dacu im jedno srce, i nov duh metnucu u njih, i izvadicu iz tela njihovog kameno srce i dacu im srce mesno,
20. Da bi hodili po mojim uredbama i drzali moje zakone i izvrsavali ih; i bice mi narod, i ja cu im biti Bog.
21. A kojima srce ide po zelji gnusoba njihovih i gadova njihovih, njihov cu put obratiti na njihovu glavu, govori Gospod Gospod.
22. Potom mahnuse heruvimi krilima svojim, i tockovi otidose prema njima, i slava Boga Izrailjevog bese ozgo nad njima.
23. I podize se slava Gospodnja isred grada, i stade na gori koja je s istoka gradu.
24. A mene duh podize i odnese u utvari duhom Bozjim u Haldejsku k roblju: i utvara koju videh otide od mene.
25. I kazah roblju sve reci Gospodnje sto mi pokaza.
