1. I rece mi: Sine covecji, pojedi sta je pred tobom, pojedi ovu knjigu, pa idi, govori domu Izrailjevom.
2. I otvorih usta, i zalozi me onom knjigom.
3. I rece mi: Sine covecji, nahrani trbuh svoj i creva svoja napuni ovom knjigom koju ti dajem. I pojedoh je, i bese mi u ustima slatka kao med.
4. Zatim rece mi: Sine covecji, idi k domu Izrailjevom, i govori i moje reci.
5. Jer se ne saljes k narodu nepoznatog jezika i nerazumljivog govora, nego k domu Izrailjevom;
6. Ne k mnogim narodima nepoznatog jezika i nerazumljivog govora kojima reci ne bi razumeo; k njima da te posaljem, poslusali bi te.
7. Ali dom Izrailjev nece te poslusati, jer nece mene da poslusaju; jer je sav dom Izrailjev tvrdog obraza i upornog srca.
8. Evo dadoh tebi obraz tvrd prema njihovom obrazu i celo tvrdo prema njihovom celu.
9. Kao kamen dijamant, tvrdje od stene dadoh ti celo; ne boj ih se, niti se plasi od njih, zato sto su dom odmetnicki.
10. Potom rece mi: Sine covecji, sve reci moje sto cu ti govoriti primaj u srce svoje i slusaj usima svojim.
11. I k roblju, k sinovima naroda svog, i govori im i reci im: Tako veli Gospod Gospod; poslusali ili ne poslusali.
12. Tada podize me duh, i cuh za sobom glas gde se silno razleze: Blagoslovena slava Gospodnja s mesta Njegovog;
13. I lupu krila onih zivotinja koja udarahu jedno u drugo i prasku tockova prema njima, glas koji se silno razlegase.
14. I duh me podize i odnese i idjah zalostan od srdnje u duhu svom; ali ruka Gospodnja silna bese nada mnom.
15. I dodjoh k roblju u Telaviv, koje stanovase na reci Hevaru, i sedoh gde oni sedjahu, i sedeh onde medju njima cudeci se.
16. A posle sedam dana dodje mi rec Gospodnja govoreci:
17. Sine covecji, postavih te strazarem domu Izrailjevom, da slusas reci iz mojih usta i opominjes ih od mene.
18. Kad kazem bezbozniku: Poginuces, a ti ga ne opomenes i ne govoris mu da bi odvratio bezboznika od bezboznog puta njegovog, da bi ga sacuvao u zivotu, onaj ce bezboznik poginuti sa svog bezakonja; ali cu krv njegovu iskati iz tvojih ruku.
19. A kad ti opomenes bezboznika, a on se ne vrati od bezboznosti svoje i sa zlog puta svog, on ce poginuti s bezakonja svog, a ti ces sacuvati dusu svoju.
20. Ako li se pravednik odvrati od pravde svoje, i stane ciniti bezakonje, i ja mu podmetnem na sta ce se spotaci, te pogine, a ti ga ne opomenu, on ce poginuti sa svog greha, i nece se pomenuti pravedna dela njegova sto je cinio, ali cu krv njegovu iskati iz tvoje ruke.
21. Ako li ti opomenes pravednika da ne gresi pravenik, i on prestane gresiti, on ce ziveti, jer primi opomenu, a ti ces sacuvati dusu svoju.
22. I dodje onde nada me ruka Gospodnja, i rece mi: Ustani, izidji u polje, i onde cu govoriti s tobom.
23. I ustavsi otidoh u polje, a gle, slava Gospodnja stajase onde kao slava koju videh na reci Hevaru, i padoh na lice svoje.
24. I udje u me duh, i postavi me na noge; i progovori sa mnom i rece mi: Idi, zatvori se u kucu svoju.
25. Jer, sine covecji, evo, metnuce na te uzice, i svezace te njima, i neces izlaziti medju njih.
26. I ja cu uciniti da ti se jezik prilepi za grlo, te ces onemeti, i neces ih karati, jer su dom odmetnicki.
27. Ali kad ti progovorim, otvoricu ti usta, i kazaces im: Ovako veli Gospod Gospod; ko ce slusati, neka slusa, a ko nece slusati, neka ne slusa: jer su dom odmetnicki.
