1. I rece mi: Sine covecji, ustani na noge da govorim s tobom.
2. I udje u me duh kad mi progovori, i postavi me na noge, i slusah Onog koji mi govorase.
3. I rece mi: Sine covecji, ja te saljem k sinovima Izrailjevim, k narodima odmetnickim, koji se odmetnuse mene; oni i oci njihovi bise mi neverni do ovog dana.
4. K sinovima tvrdog obraza i upornog srca saljem te ja, pa im reci: Tako veli Gospod;
5. I poslusali ili ne poslusali, jer su dom odmetnicki, neka znaju da je prorok bio medju njima.
6. I ti, sine covecji, ne boj ih se niti se boj njihovih reci, sto su ti uporni i kao trnje i zivis medju skorpijama; ne boj se njihovih reci i ne plasi se od njih sto su dom odmetnicki.
7. Nego im kazi reci moje, poslusali ili ne poslusali, jer su odmetnici.
8. Ali ti, sine covecji, slusaj sta cu ti kazati, ne budi nepokoran kao taj dom nepokorni; otvori usta, i pojedi sta cu ti dati.
9. I pogledah, a to ruka pruzena k meni, i gle, u njoj savijena knjiga.
10. I razvi je preda mnom, i bese ispisana iznutra i spolja, i bese u njoj napisan plac i naricanje i jaoh.
