1. Godine tridesete, meseca cetvrtog, petog dana, kad bejah medju robljem na reci Hevaru, otvorise se nebesa, i videh utvare Bozje.
2. Petog dana tog meseca, pete godine od kako se zarobi car Joahin,
3. Dodje rec Gospodnja Jezekilju sinu Vuzijevom, svesteniku, u zemlji haldejskoj na reci Hevaru, i onde dodje ruka Gospodnja nada nj.
4. I videh, i gle, silan vetar dolazase od severa, i velik oblak i oganj koji se razgorevase, i oko njega svetlost, a isred ognja kao jaka svetlost;
5. Isred njega jos kao cetiri zivotinje, koje na oci behu nalik na coveka;
6. I u svake behu cetiri lica, i cetiri krila u svake;
7. I noge im behu prave, a u stopalu behu im noge kao u teleta; i sevahu kao ugladjena bronza.
8. I ruke im behu covecje pod krilima nad cetiri strane, i lica im i krila behu na cetiri strane.
9. Sastavljena im behu krila jedno s drugim; i ne okretahu se iduci, nego svaka idjase na prema se.
10. I lice bese u sve cetiri lice covecje i lice lavovo s desne strane, a s leve strane lice volujsko i lice orlovo u sve cetiri.
11. I lica im i krila behu razdeljena ozgo; u svake se dva krila sastavljahu jedno s drugim, a dva pokrivahu im telo.
12. I svaka idjase pravo na prema se; idjahu kuda duh idjase, i ne okretahu se iduci.
13. I na oci behu te zivotinje kao zivo ugljevlje, gorahu na oci kao svece; taj oganj prolazase izmedju zivotinja i svetljase se, i iz ognja izlazase munja.
14. I zivotinje trcahu i vracahu se kao munja.
15. I kad gledah zivotinje, gle, tocak jedan bese na zemlji uza svaku zivotinju prema cetiri lica njihova.
16. Oblicjem i napravom behu tockovi kao boje hrisolitove, i sva cetiri behu jednaka, i oblicjem i napravom behu kao da je jedan tocak u drugom.
17. Kad idjahu, idjahu sva cetiri svaki na svoju stranu, i iduci ne skretahu.
18. I naplaci im behu visoki strahota; i behu naplaci puni ociju unaokolo u sva cetiri.
19. I kad idjahu zivotinje, idjahu i tockovi uz njih; i kad se zivotinje podizahu od zemlje, podizahu se i tockovi.
20. Kuda duh idjase, onamo idjahu, i podizahu se tockovi prema njima, jer duh zivotinjski bese u tockovima.
21. Kad one idjahu, idjahu i oni; i kad one stajahu, stajahu i oni; i kad se one podizahu od zemlje, podizahu se i tockovi prema njima, jer duh zivotinjski bese u tockovima.
22. A nad glavama zivotinjama bese kao nebo, po vidjenju kao kristal, strasno, razastrto ozgo, nad glavama njihovim.
23. A pod tim nebom behu im krila pruzena, jedno prema drugom, a dva krila svakoj pokrivahu telo.
24. I cuh huku krila njihovih kad idjahu kao da bese huka velike vode, kao glas Svemoguceg i kao graja u logoru; i kad stajahu, spustahu krila.
25. I kad stavsi spustahu krila, cujase se glas ozgo iz neba, koje bese nad glavama njihovim.
26. I ozgo na onom nebu sto im bese nad glavama, bese kao presto, po vidjenju kao kamen safir, i na prestolu bese po oblicju kao covek.
27. I videh kao jaku svetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo, od bedara gore, a od bedara dole videh kao oganj i svetlost oko njega.
28. Kao duga u oblaku kad je kisa, takva na oci bese svetlost unaokolo. To bese vidjenje slave Bozje na ocima; i kad videh, padoh na lice svoje, i cuh glas Nekoga koji govorase.
