1. Kako potamne zlato, promeni se cisto zlato? Kamenje je od svetinje razmetnuto po uglovima svih ulica.
2. Dragi sinovi sionski, cenjeni kao najcistije zlato, kako se cene zemljani sudovi, kao delo ruku loncarevih!
3. I zveri isticu sise svoje i doje mlad svoju, a kci naroda mog posta nemilostiva kao noj u pustinji.
4. Jezik detetu koje sisa prionu za grlo od zedji; deca istu hleba, a nema nikoga da im lomi.
5. Koji jedjahu poslastice, ginu na ulicama; koji odrastose u skerletu, valjaju se po bunjistu.
6. I kar koji dopade kceri naroda mog veci je od propasti koja dopade Sodomu, koji se zatre u casu i ruke se ne zabavise oko njega.
7. Nazireji njeni behu cistiji od snega, belji od mleka; telo im bese crvenije od dragog kamenja, glatki kao safir.
8. A sada im je lice crnje od uglja, ne poznaju se na ulicama; koza im se prilepila za kosti, osusila se kao drvo.
9. Bolje bi onima koji su pobijeni macem nego onima koji mru od gladi, koji izdisu ubijeni od nestasice roda zemaljskog.
10. Svojim rukama zene zalostive kuvase decu svoju, ona im bise hrana u pogibli kceri naroda mog.
11. Navrsi Gospod gnev svoj, izli zestoki gnev svoj, i raspali oganj na Sionu, koji mu prozdre temelje.
12. Ne bi verovali carevi zemaljski i svi stanovnici po vasiljenoj da ce neprijatelj i protivnik uci na vrata jerusalimska.
13. Ali bi za grehe proroka njegovih i za bezakonja svestenika njegovih, koji prolivahu krv pravednicku usred njega.
14. Lutahu kao slepci po ulicama, kaljahu se krvlju, koje ne mogahu da se ne doticu haljinama svojim.
15. Odstupite, necisti, vicu im, odstupite, odstupite, ne dodevajte se nicega. I odlaze i skitaju se; i medju narodima se govori: Nece se vise staniti.
16. Gnev Gospodnji raseja ih, nece vise pogledati na njih; ne postuju svestenika, nisu zalostivi na starce.
17. Vec nam oci iscilese izgledajuci pomoc zaludnu; cekasmo narod koji ne moze izbaviti.
18. Vrebaju nam korake, da ne mozemo hoditi po ulicama svojim, priblizi se kraj nas, navrsise se dani nasi, dodje kraj nas.
19. Koji nas gonise, behu laksi od orlova nebeskih, po gorama nas gonise, u pustinji nam zasedase.
20. Disanje nozdrva nasih, pomazanik Gospodnji, za kog govorasmo da cemo ziveti pod senom njegovim medju narodima, uhvati se u jame njihove.
21. Raduj se i veseli se, kceri edomska, koja zivis u zemlji Uzu! Doci ce do tebe casa, opices se, i otkrices se.
22. Svrsi se kar za bezakonje tvoje, kceri sionska; nece te vise voditi u ropstvo; pohodice tvoje bezakonje, kceri edomska, otkrice grehe tvoje.
