1. Ja sam covek koji videh muku od pruta gneva Njegovog.
2. Odvede me i opravi me u tamu, a ne na videlo.
3. Samo se na me obraca, obraca ruku svoju po vas dan.
4. Ucini, te mi ostare telo i koza, potre kosti moje.
5. Zazida me, i optoci me zucju i mukom.
6. Posadi me u tamu kao umrle odavna.
7. Ogradi me da ne izadjem, i metnu na me teske okove.
8. Kad vicem i vapim, odbija molitvu moju.
9. Zagradi puteve moje tesanim kamenom, i prevrati staze moje.
10. Posta mi kao medved u zasedi, kao lav u potaji.
11. Pomete puteve moje, i razdre me, i unisti me.
12. Nateze luk svoj, i metnu me streli za belegu.
13. Ustreli me u bubrege strelama iz tula svog.
14. Postah podsmeh svemu narodu svom i pesma njihova po vas dan.
15. Nasiti me gorcinom, opoji me pelenom.
16. Polomi mi zube kamenjem, uvali me u pepeo.
17. Udaljio si dusu moju od mira, zaboravih dobro.
18. I rekoh: Propade sila moja i nadanje moje od Gospoda.
19. Opomeni se muke moje i jada mog, pelena i zuci.
20. Dusa se moja opominje bez prestanka, i ponistila se u meni.
21. Ali ovo napominjem srcu svom, te se nadam:
22. Milost je Gospodnja sto ne izgibosmo sasvim, jer milosrdja Njegovog nije nestalo.
23. Ponavlja se svako jutro; velika je vera tvoja.
24. Gospod je deo moj, govori dusa moja; zato cu se u Njega uzdati.
25. Dobar je Gospod onima koji ga cekaju, dusi, koja ga trazi.
26. Dobro je mirno cekati spasenje Gospodnje.
27. Dobro je coveku nositi jaram za mladosti svoje.
28. Sam ce sedeti i cutati, jer Bog metnu breme na nj.
29. Metnuce usta svoja u prah, eda bi bilo nadanja.
30. Podmetnuce obraz svoj onome koji ga bije, bice sit sramote.
31. Jer Gospod ne odbacuje za svagda.
32. Jer ako i ucveli, opet ce se i smilovati radi mnostva milosti svoje.
33. Jer ne muci iz srca svog ni cveli sinove covecje.
34. Kad gaze nogama sve suznje na zemlji,
35. Kad izvrcu pravicu coveku pred Visnjim,
36. Kad cine krivo coveku u parnici njegovoj, ne vidi li Gospod?
37. Ko je rekao sto i zbilo se, a Gospod da nije zapovedio?
38. Ne dolaze li i zla i dobra iz usta Visnjeg?
39. Zasto se tuzi covek ziv, covek na kar za grehe svoje?
40. Pretrazimo i razgledajmo pute svoje, i povratimo se ka Gospodu.
41. Podignimo srce svoje i ruke k Bogu na nebesima.
42. Zgresismo i nepokorni bismo; Ti ne prastas.
43. Obastro si se gnevom, i gonis nas, ubijas i ne zalis.
44. Obastro si si se oblakom da ne prodre molitva.
45. Nacinio si od nas smetliste i odmet usred tih naroda.
46. Razvaljuju usta svoja na nas svi neprijatelji nasi.
47. Strah i jama zadesi nas, pustosenje i zatiranje.
48. Potoci teku iz ociju mojih radi pogibli kceri naroda mog.
49. Oci moje liju suze bez prestanka, jer nema odmora,
50. Dokle Gospod ne pogleda i ne vidi s neba.
51. Oko moje muci mi dusu radi svih kceri grada mog.
52. Teraju me jednako kao pticu neprijatelji moji nizasta.
53. Svalise u jamu zivot moj i nabacase kamenje na me.
54. Dodje mi voda svrh glave; rekoh: Pogiboh!
55. Prizivah ime Tvoje, Gospode, iz jame najdublje.
56. Ti cu glas moj; ne zatiskuj uha svog od uzdisanja mog, od vike moje.
57. Pristupao si kad Te prizivah, i govorio si: Ne boj se.
58. Raspravljao si, Gospode, parbu duse moje, i izbavljao si zivot moj.
59. Vidis, Gospode, nepravdu koja mi se cini; raspravi parbu moju.
60. Vidis svu osvetu njihovu, sve sto mi misle.
61. Cujes rug njihov, Gospode, sve sto mi misle,
62. Sta govore oni koji ustaju na me i sta namisljaju protiv mene po vas dan.
63. Vidi, kad sedaju i kad ustaju, ja sam im pesma.
64. Plati im, Gospode, po delima ruku njihovih.
65. Podaj im uporno srce, prokletstvo svoje.
66. Goni ih gnevom, i istrebi ih ispod nebesa Gospodnjih.
