1. Kako obastre Gospod oblakom u gnevu svom kcer sionsku! Svrze s neba na zemlju slavu Izrailjevu, i ne opomenu se podnozja nogu svojih u dan gneva svog!
2. Gospod potre nemilice sve stanove Jakovljeve, razvali u gnevu svom gradove kceri Judine, i na zemlju obori, oskvrni carstvo i knezove njegove.
3. Odbi u zestokom gnevu sav rog Izrailju, obrati natrag desnicu svoju od neprijatelja, i raspali se na Jakova kao oganj plameni, koji prozdire sve oko sebe.
4. Nateze luk svoj kao neprijatelj, podize desnicu svoju kao protivnik, i pobi sve sto bese drago ocima; na sator kceri sionske prosu kao oganj gnev svoj.
5. Gospod posta kao neprijatelj; potre Izrailja, potre sve dvore njegove, raskopa sve gradove njegove, i umnozi kceri Judinoj zalost i jad.
6. Razvali mu ogradu kao vrtu; potre mesto sastancima njegovim; Gospod vrze u zaborav na Sionu praznike i subotu, i u zestini gneva svog odbaci cara i svestenika.
7. Odbaci Gospod oltar svoj, omrze na svetinju svoju, predade u ruke neprijateljima zidove dvora sionskih; stade ih vika u domu Gospodnjem kao na praznik.
8. Gospod naumi da raskopa zid kceri sionske, rasteze uze, i ne odvrati ruke svoje da ne zatre, i ojadi opkop i zid, iznemogose skupa.
9. Utonuse u zemlju vrata njena, polomi i potre prevornice njene; car njen i knezovi njeni medju narodima su; zakona nema, i proroci njeni ne dobijaju utvare od Gospoda.
10. Staresine kceri sionske sede na zemlji i cute, posule su prahom glavu i pripasale kostret; oborile su k zemlji glave svoje devojke jerusalimske.
11. Iscilese mi oci od suza, utroba se moja uskolebala, prosipa se na zemlju jetra moja od pogibli kceri naroda mog, jer deca i koja sisaju obamiru na ulicama gradskim.
12. Govore materama svojim: Gde je zito i vino? Obamiru kao ranjenici na ulicama gradskim, i ispustaju dusu svoju u narucju matera svojih.
13. Koga cu ti uzeti za svedoka? S cim cu te izjednaciti, kceri jerusalimska? Kakvu cu ti priliku naci, da te utesim, devojko, kceri sionska? Jer je nesreca tvoja velika kao more, ko ce te isceliti?
14. Proroci tvoji prorokovase ti laz i bezumlje, i ne otkrivase bezakonja tvog da bi odvratili ropstvo tvoje; nego ti kazivase utvare lazne i koje ce te prognati.
15. Pljeskaju rukama nad tobom svi koji prolaze, zvizde i masu glavom za kcerju jerusalimskom: To li je grad, za koji govorahu da je prava lepota, radost svoj zemlji?
16. Razvaljuju usta na te svi neprijatelji tvoji, zvizde i skrgucu zubima govoreci: Prozdresmo; ovo je doista dan koji cekasmo; docekasmo, videsmo.
17. Ucini Gospod sta naumi, ispuni rec svoju, koju kaza odavna; razori nemilice i razveseli tobom neprijatelja, podize rog protivnicima tvojim.
18. Vice srce njihovo ka Gospodu: Zide kceri sionske, prolivaj potokom suze dan i noc, ne daj sebi mira, i zenica oka tvog da ne staje.
19. Ustani, vici obnoc, u pocetku straze, prolivaj srce svoje kao vodu pred Gospodom, podizi k Njemu ruke svoje za dusu dece svoje koja obamiru od gladi na uglovima svojih ulica.
20. Pogledaj, Gospode, i vidi, kome si ovako ucinio. Eda li zene jedu porod svoj, decu koju nose u narucju? Eda li se ubija u svetinji Gospodnjoj svestenik i prorok?
21. Leze na zemlji po ulicama deca i starci, devojke moje i mladici moji padose od maca, pobio si ih u dan gneva svog i poklao ne zaleci.
22. Sazvao si kao na praznik strahote moje od svuda, i u dan gneva Gospodnjeg niko ne utece niti osta. Koje na ruku nosih i othranih, njih mi neprijatelj moj pobi.
