1. Kako sedi sam, posta kao udovica, grad koji bese pun naroda! Velik medju narodima, glava medju zemljama potpade pod danak!
2. Jednako place nocu, i suze su mu na obrazima, nema nikoga od svih koji ga ljubljahu da ga potesi; svi ga prijatelji njegovi izneverise, postase mu neprijatelji.
3. Iseli se Juda od muke i ljutog ropstva; sedi medju narodima, ne nalazi mir; svi koji ga gonise stigose ga u tesnacu.
4. Putevi sionski tuze, jer niko ne ide na praznik; sva su vrata njegova pusta, svestenici njegovi uzdisu, devojke su njegove zalosne, i sam je jadan.
5. Protivnici njegovi postase glava, neprijateljima je njegovim dobro; jer ga Gospod ucveli za mnostvo bezakonja njegovog; deca njegova idu u ropstvo pred neprijateljem.
6. I otide od kceri sionske sva slava njena; knezovi su njeni kao jeleni koji ne nalaze pase; idu nemocni pred onim koji ih goni.
7. Opominje se Jerusalim u muci svojoj i u jadu svom svih milina sto je imao od starine, kad pada narod njegov od ruke neprijateljeve, a nikoga nema da mu pomogne; neprijatelji gledaju ga i smeju se prestanku njegovom.
8. Tesko sagresi Jerusalim, zato posta kao necista zena; svi koji su ga postovali preziru ga, jer videse golotinju njegovu; a on uzdise, i okrece se natrag.
9. Necistota mu bese na skutovima; nije mislio na kraj svoj; pao je za cudo, a nema nikoga da ga potesi. Pogledaj, Gospode, muku moju, jer se neprijatelj poneo.
10. Neprijatelj poseze rukom na sve drage stvari njegove, i on gleda kako narodi ulaze u svetinju njegovu, za koje si zapovedio da ne dolaze na sabor Tvoj.
11. Sav narod njegov uzdise trazeci hleba, daju dragocene stvari svoje za jelo da okrepe dusu. Pogledaj, Gospode, i vidi kako sam ponisten.
12. Zar vam nije stalo, svi koji prolazite ovuda? Pogledajte i vidite, ima li bola kakav je moj, koji je meni dopao, kojim me ucveli Gospod u dan zestokog gneva svog.
13. S visine pusti oganj u kosti moje, koji ih osvoji; razape mrezu nogama mojim, obori me nauznako, pustosi me, te po vas dan tuzim.
14. Svezan je rukom njegovom jaram od greha mojih, usukani su i dodjose mi na vrat; obori silu moju; predade me Gospod u ruke, iz kojih se ne mogu podignuti.
15. Polazi Gospod sve junake moje usred mene, sazva na me sabor da potre mladice moje; kao grozdje u kaci izgazi Gospod devojku, kcer Judinu.
16. Zato ja placem, oci moje, oci moje liju suze, jer je daleko od mene utesitelj, koji bi ukrepio dusu moju; sinovi moji propadose, jer nadvlada neprijatelj.
17. Sion siri ruke svoje, nema nikoga da ga tesi; Gospod zapovedi za Jakova, te ga opkolise neprijatelji; Jerusalim posta medju njima kao necista zena.
18. Pravedan je Gospod, jer se suprotih zapovesti Njegovoj; cujte, svi narodi, i vidite bol moj; devojke moje i mladici moji otidose u ropstvo.
19. Zvah prijatelje svoje, oni me prevarise; svestenici moji i staresine moje pomrese u gradu trazeci hrane da okrepe dusu svoju.
20. Pogledaj, Gospode, jer mi je tuga, utroba mi se uskolebala, srce se moje prevrce u meni, jer se mnogo suprotih; napolju ucini me sirotim mac, a kod kuce sama smrt.
21. Cuju gde uzdisem, ali nema nikoga da me potesi; svi neprijatelji moji cuse za nesrecu moju i raduju se sto si to ucinio; dovesces dan koji si oglasio, te ce oni biti kao ja.
22. Neka izadje preda te sva zloca njihova, i ucini kao sto si ucinio meni za sve grehe moje; jer je mnogo uzdaha mojih i srce je moje zalosno.
