1. Ovako govori Gospod: Evo, ja cu podignuti na Vavilon i na one koji zive usred onih koji ustaju na me, vetar koji mori.
2. Poslacu na Vavilon vijace koji ce ga razvijati i zemlju njegovu isprazniti, jer ce ga opkoliti sa svih strana u dan nevolje njegove.
3. Strelac neka nateze luk na strelca i na onog koji se ponosi svojim oklopom, i ne zalite mladica njegovih, potrite mu svu vojsku,
4. Neka padnu pobijeni u zemlji haldejskoj i izbodeni na ulicama njegovim.
5. Jer nije ostavio Izrailja i Jude Bog njihov, Gospod nad vojskama, ako i jeste zemlja njihova puna krivice Svecu Izrailjevom.
6. Bezite iz Vavilona i izbavite svaki dusu svoju da se ne istrebite u bezakonju njegovom, jer je vreme osvete Gospodnje, placa mu sta je zasluzio.
7. Vavilon bese zlatna casa u ruci Gospodnjoj, kojom opoji svu zemlju; vino njegovo pise narodi, zato poludese narodi.
8. Ujedanput pade Vavilon i razbi se; ridajte za njim; donesite balsama za rane njegove, ne bi li se iscelio.
9. Lecismo Vavilon, ali se ne isceli; ostavite ga, i da idemo svaki u svoju zemlju; jer do neba dopire sud njegov i dize se do oblaka.
10. Gospod je izneo pravdu nasu; hodite, da pripovedamo na Sionu delo Gospoda Boga svog.
11. Cistite strele, uzmite stitove; Gospod podize duh careva midskih, jer je Vavilonu namislio da ga zatre; jer je osveta Gospodnja, osveta crkve Njegove.
12. Na zidovima vavilonskim podignite zastavu, utvrdite strazu, postavite strazare, namestite zasede; jer je Gospod namislio, i ucinice sta je rekao za stanovnike vavilonske.
13. O ti, sto stanujes kraj vode velike i imas mnogo blaga! Dodje kraj tvoj i svrsetak lakomstvu tvom.
14. Gospod nad vojskama zakle se sobom: Napunicu te ljudima kao skakavcima, i oni ce ti pevati pesmu.
15. On je stvorio zemlju silom svojom, utvrdio vasiljenu mudroscu svojom, i razumom svojim razapeo nebesa.
16. Kad pusti glas svoj, buce vode na nebesima, podize paru s krajeva zemaljskih, i pusta munje s dazdem, i izvodi vetar iz staja njegovih.
17. Svaki covek posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti likom rezanim; jer su laz likovi njegovi liveni i nema duha u njima.
18. Tastina su, delo prevarno; kad ih pohodim, poginuce.
19. Nije takav deo Jakovljev; jer je On Tvorac svemu i On je deo nasledstva njegovog; ime Mu je Gospod nad vojskama.
20. Ti si mi bio malj, oruzje ubojno, i tobom satrh narode i tobom rasuh carstva.
21. I tobom satrh konja i jahaca njegovog; i tobom satrh kola i koji sedjahu na njima.
22. I tobom satrh coveka i zenu, i satrh tobom starca i dete, i satrh tobom momka i devojku.
23. I tobom satrh pastira i stado njegovo, i tobom satrh oraca i volove njegove ujarmljene, i satrh tobom knezove i vlastelje.
24. I platicu Vavilonu i svim stanovnicima haldejskim za sve zlo koje ucinise Sionu, na vase oci, govori Gospod.
25. Evo mene na tebe, goro, koja satires, govori Gospod, koja zatires svu zemlju, i zamahnucu rukom svojom na te i svalicu te sa stena, i nacinicu od tebe goru izgorelu.
26. I nece uzeti od tebe kamena za ugao ni kamena za temelj, jer ces biti pustos vecna, govori Gospod.
27. Podignite zastavu u zemlji, zatrubite u trube medju narodima, pripravite narode na nj, sazovite na nj carstvo araratsko, minijsko i ashanasko; postavite vojvodu suprot njemu, dovedite konje kao skakavce bodljikaste.
28. Pripravite narode suprot njemu, careve midske i vojvode njihove i sve vlastelje njihove i svu zemlju drzave njihove.
29. I zemlja ce se zatresti i uzmuciti, jer ce se misao Gospodnja izvrsiti na Vavilonu da obrati zemlju vavilonsku u pustinju da niko ne zivi u njoj.
30. Prestase vojevati junaci vavilonski, stoje u gradu, nesta sile njihove, postase kao zene, izgorese stanovi njihovi prevornice polomise se.
31. Glasnik ce sretati glasnika, i poslanik ce sretati poslanika da jave caru vavilonskom da mu je uzet grad sa svih krajeva,
32. I da se brodovi uzese i jezera izgorese ognjem i vojnici se prepali.
33. Jer ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Kci je vavilonska kao gumno; vreme je da se nabije, jos malo, pa ce doci vreme da se poznje.
34. Izjede me i potre me Navuhodonosor, car vavilonski, nacini od mene nepotreban sud, prozdre me kao zmaj, napuni trbuh svoj milinama mojim, i otera me.
35. Nepravda koja se cini meni i mom telu neka dodje na Vavilon, reci ce stanovnica sionska, i krv moja na stanovnike haldejske, govorice Jerusalim.
36. Zato ovako veli Gospod: Evo, ja cu raspraviti parbu tvoju i osveticu te; i osusicu more njegovo, i izvore cu njegove osusiti.
37. I Vavilon ce postati gomila, stan zmajevski cudo i podsmeh da niko nece ziveti u njemu.
38. Rikace svi kao lavovi i viti kao lavici.
39. Kad se ugreju, iznecu im da piju, i opojicu ih da se razvesele i zaspe vecnim snom, da se ne probude, govori Gospod.
40. Svescu ih na zaklanje kao jaganjce, kao ovnove s jarcima.
41. Kako se predobi Sisah i uze se hvala sve zemlje? Kako Vavilon posta cudo medju narodima?
42. More usta na Vavilon, pokri ga mnostvo vala njegovih.
43. Gradovi njegovi postase pustos, zemlja sasusena i pusta, zemlja gde niko ne zivi, niti prolazi kroz nju sin covecji.
44. I pohodicu Vila u Vavilonu i izvuci cu iz usta njegovih sta je prozdrao, i nece se vise sticati k njemu narodi, i zid ce vavilonski pasti.
45. Izidji iz njega, narode moj, i izbavite svaki svoju dusu od zestokog gneva Gospodnjeg.
46. Nemojte da odmekne srce vase i da se uplasite od glasa koji ce se cuti u zemlji; a doci ce glas jedne godine, a posle njega drugi glas druge godine, i nasilje ce biti u zemlji, i gospodar ce ustati na gospodara.
47. Zato evo idu dani kad cu pohoditi rezane likove vavilonske, i sva ce se zemlja njegova posramiti, i svi ce pobijeni njegovi pasti usred njega.
48. Nebo i zemlja i sve sto je u njima pevace nad Vavilonom, jer ce doci na nj sa severa zatirac, govori Gospod.
49. I kao sto je Vavilon ucinio da padnu pobijeni Izrailjevi, tako ce pasti u Vavilonu pobijeni sve zemlje.
50. Koji utekoste od maca, idite, ne stojte; pominjite Gospoda izdaleka, i Jerusalim neka vam je u srcu.
51. Posramismo se, sto cusmo rug, stid popade lice nase, sto tudjini udjose u svetinju doma Gospodnjeg.
52. Zato, gle, idu dani, govori Gospod, kad cu pohoditi rezane likove njegove, i po svoj zemlji njegovoj jecace ranjenici.
53. Da se Vavilon i na nebo popne, i na visini da utvrdi silu svoju, doci ce od mene na nj zatiraci, govori Gospod.
54. Cuje se velika vika iz Vavilona, i velik polom iz zemlje haldejske.
55. Jer Gospod zatire Vavilon, i ukida u njemu veliku vrevu; i vali ce njihovi bucati kao velika voda, vika ce se njihova razlegati.
56. Jer dodje na nj, na Vavilon, zatirac, junaci se njegovi zarobise, lukovi se njihovi potrse; jer je Gospod Bog koji placa, doista ce platiti.
57. Opojicu knezove njegove i mudrace njegove, vojvode njegove i vlastelje njegove i junake njegove, da ce zaspati vecnim snom i nece se probuditi, govori car, kome je ime Gospod nad vojskama.
58. Ovako veli Gospod nad vojskama: Siroki zidovi vavilonski sasvim ce se raskopati, i visoka vrata njegova ognjem ce se spaliti, te su ljudi uzalud radili, i narodi se trudili za oganj.
59. Rec sto zapovedi prorok Jeremija Seraji sinu Nirije sina Masijinog, kad podje od Sedekije, cara Judinog, u Vavilon cetvrte godine carovanja njegovog; a Seraja bese glavni posteljnik.
60. A Jeremija napisa u jednu knjigu sve zlo koje htede doci na Vavilon, sve ove reci sto su napisane za Vavilon.
61. I rece Jeremija Seraji: Kad dodjes u Vavilon, tada gledaj i procitaj sve ove reci;
62. I reci: Gospode, Ti si govorio za ovo mesto da ces ga zatrti da niko ne zivi u njemu, ni covek ni zivince, nego da je pustos do veka.
63. A kad procitas ovu knjigu, vezi kamen za nju, i baci je u Efrat.
64. I reci: Tako ce potonuti Vavilon i nece se podignuti oda zla koje cu pustiti na nj, i oni ce iznemoci. Dovde su reci Jeremijine.
