1. Rec Gospodnja koja dodje Jeremiji proroku za narode:
2. Za Misirce, za vojsku Faraona Nehaona cara misirskog, koja bese na reci Efratu kod Harkemisa, i razbi je Navuhodonosor car vavilonski cetvrte godine Joakima sina Josijinog cara Judinog.
3. Pripravite stite i stitice, i idite u boj;
4. Prezite konje, i pojasite, konjici; postavite se sa slemovima; utrite koplja, oblacite se u oklope.
5. Zasto ih vidim gde se poplasise, vracaju se natrag, junaci njihovi polomise se i beze bez obzira? Strah je od svuda, govori Gospod.
6. Da ne utece laki, niti se izbavi jaki; da se na severu na bregu reke Efrata spotaknu i padnu.
7. Ko je to sto se dize kao potok, i vode mu se kolebaju kao reke?
8. Misir se dize kao potok i njegove se vode kolebaju kao reke; i veli: Idem, pokricu zemlju, zatrcu grad i one koji zive u njemu.
9. Izlazite, konji, besnite, kola; i neka izadju junaci, Husi i Fudi, koji nose stitove, i Ludeji, koji nose i natezu luk.
10. Jer je ovaj dan Gospodu Gospodu nad vojskama dan osvete, da se osveti neprijateljima svojim; mac ce ih prozdreti i nasitice se i opice se krvlju njihovom; jer ce biti zrtva Gospoda Gospoda nad vojskama u zemlji severnoj na reci Efratu.
11. Izidji u Galad i uzmi balsama, devojko kceri misirska; zaludu su ti mnogi lekovi, neces se izleciti.
12. Narodi cuse sramotu tvoju, i vike tvoje puna je zemlja, jer se spoticu junak o junaka, te obojica padaju.
13. Rec koju rece Gospod Jeremiji proroku o dolasku Navuhodonosora cara vavilonskog da potre zemlju misirsku:
14. Javite u Misiru, i oglasite u Migdolu, oglasite i u Nofu i u Tafnesu, i recite: Stani i pripravi se, jer mac prozdre sta je oko tebe.
15. Zasto se povaljase junaci tvoji? Ne stoje, jer ih Gospod obara.
16. Cini, te se mnogi spoticu i padaju jedan na drugog, i govore: Ustani da se vratimo k narodu svom i na postojbinu svoju ispred maca nasilnikovog.
17. Vicu onde: Faraon car misirski propade, prodje mu rok.
18. Tako da sam ja ziv, govori car, kome je ime Gospod nad vojskama; kao Tavor medju gorama i kao Karmil na moru doci ce.
19. Spremi sta ti treba da se selis, stanovnice, kceri misirska; jer ce Nof opusteti i spalice se da nece niko ziveti u njemu.
20. Misir je lepa junica; ali pogibao ide, ide sa severa.
21. I najamnici su njegovi usred njega kao teoci ugojeni, ali se i oni obrnuse i pobegose, ne ostase, jer dodje na njih dan nesrece njihove, vreme pohodjenja njihovog.
22. Glas ce njihov ici kao glas zmijinji, jer oni idu s vojskom i doci ce sa sekirama na nj kao oni koji seku drva.
23. I oni ce poseci sumu njegovu, govori Gospod, ako joj i nema mere, jer ih je vise nego skakavaca i nema im broja.
24. Posrami se kci misirska, predana je u ruke narodu severnom.
25. Govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja cu pohoditi ljudstvo u Noji, i Faraona i Misir i bogove njegove i careve njegove, Faraona i sve koji se uzdaju u nj.
26. I dacu ih u ruke onima koji traze dusu njihovu, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke slugama njegovim; a posle ce biti naseljen kao pre, govori Gospod.
27. A ti se ne boj, slugo moj Jakove, i ne plasi se, Izrailju, jer evo ja cu te izbaviti iz daleke zemlje i seme tvoje iz zemlje ropstva njegovog; i Jakov ce se vratiti i pocivace, i bice miran i niko ga nece plasiti.
28. Ti se ne boj, slugo moj Jakove, govori Gospod, jer sam ja s tobom; jer cu uciniti kraj svim narodima, u koje te prognah, ali tebi necu uciniti kraja, nego cu te pokarati s merom, a necu te ostaviti sasvim bez kara.
