1. A cetvrte godine Joakima, sina Josijinog cara Judinog, dodje ova rec Jeremiji od Gospoda govoreci:
2. Uzmi knjigu i napisi u nju sve reci koje sam ti rekao za Izrailja i Judu i za sve narode, od kada ti poceh govoriti, od vremena Josijinog, do danas;
3. Eda bi cuo dom Judin sve zlo koje im mislim uciniti i vratio se svak sa svog zlog puta, da bih im oprostio bezakonje i greh njihov.
4. Tada Jeremija dozva Varuha, sina Nirijinog, i napisa Varuh u knjigu iz usta Jeremijinih sve reci Gospodnje koje mu govori.
5. Potom zapovedi Jeremija Varuhu govoreci: Meni nije slobodno, te ne mogu otici u dom Gospodnji.
6. Nego idi ti, i procitaj iz knjige koju si napisao iz mojih usta, reci Gospodnje, narodu u domu Gospodnjem u dan posni, i svim Judejcima koji dodju iz gradova svojih procitaj;
7. Ne bi li, moleci se, pripali ka Gospodu i vratili se svaki sa svog puta zlog, jer je velik gnev i jarost sto je Gospod izrekao za taj narod.
8. I ucini Varuh, sin Nirijin, sve kako mu zapovedi prorok Jeremija, i procita iz knjige reci Gospodnje u domu Gospodnjem.
9. A pete godine Joakima sina Josijinog cara Judinog meseca devetog, oglasise post pred Gospodom svemu narodu jerusalimskom i svemu narodu koji dodje iz gradova Judinih u Jerusalim.
10. I procita Varuh iz knjige reci Jeremijine u domu Gospodnjem, u kleti Gemarije, sina Safanovog pisara, u gornjem tremu kod novih vrata doma Gospodnjeg pred svim narodom.
11. A kad cu Mihej, sin Gemarije, sina Safanovog, sve reci Gospodnje iz knjige,
12. On sidje u dom carev u klet pisarevu, i gle, onde sedjahu svi knezovi, Elisama pisar, i Delaja sin Semajin, i Elnatan sin Ahvorov, i Gemarija sin Safanov, i Sedekija sin Ananijin, i svi knezovi.
13. I kaza im Mihej sve reci sto cu kad Varuh citase knjigu narodu.
14. Tada svi knezovi poslase k Varuhu Judija, sina Natanije sina Selemije, sina Husijevog, i porucise mu: Knjigu koju si citao narodu uzmi u ruku i dodji ovamo. I uze knjigu u ruku Varuh, sin Nirijin, i dodje k njima.
15. I oni mu rekose: Sedi i citaj da cujemo. I Varuh im je procita.
16. A kad cuse sve one reci, svi se uplasise i rekose Varuhu: Kazacemo caru sve te reci.
17. I zapitase Varuha govoreci: Kazi nam kako si napisao sve te reci iz usta njegovih.
18. A Varuh im rece: Iz usta svojih kaziva mi sve te reci, a ja pisah u knjigu mastilom.
19. Tada rekose knezovi Varuhu: Idi, sakrij se i ti i Jeremija, da niko na zna gde ste.
20. Potom otidose k caru u trem ostavivsi knjigu u kleti Elisame pisara, i kazase caru sve te reci.
21. A car posla Judija da donese knjigu; i donese je iz kleti Elisame pisara, i stade citati Judije pred carem i pred svim knezovima koji stajahu oko cara.
22. A car sedjase u zimnoj kuci devetog meseca, i pred njim bese zivo ugljevlje.
23. I kad Judije procita tri cetiri lista, isece je car nozem pisarskim, i baci u oganj na zeravicu, te izgore sva knjiga ognjem na zeravici.
24. Ali se ne uplasise, niti razdrese haljine svoje car niti koji od sluga njegovih cuvsi sve one reci.
25. I premda Elnatan i Delaja i Gemarija moljahu cara da ne pali knjigu, on ih ne poslusa.
26. Nego zapovedi car Jerameilu, sinu carevom i Seraji sinu Azrilovom i Selemiji sinu Avdilovom, da uhvate Varuha pisara i Jeremiju proroka; ali ih sakri Gospod.
27. I dodje rec Gospodnja Jeremiji, posto car sazeze knjigu i reci koje napisa Varuh iz usta Jeremijinih, govoreci:
28. Uzmi opet drugu knjigu, i napisi u nju sve predjasnje reci koje behu u prvoj knjizi, koju sazeze Joakim car Judin.
29. A za Joakima cara Judinog reci: Ovako veli Gospod: Ti si sazegao onu knjigu govoreci: Zasto si napisao u njoj i rekao: Doci ce car vavilonski i zatrti ovu zemlju i istrebiti iz nje i ljude i stoku?
30. Zato, ovako veli Gospod za Joakima cara Judinog: Nece imati nikoga ko bi sedeo na prestolu Davidovom, i mrtvo ce telo njegovo biti baceno na pripeku obdan i na mraz obnoc.
31. Jer cu pohoditi njega i seme njegovo i sluge njegove za bezakonje njihovo, i pusticu na njih i na stanovnike jerusalimske i na Judejce sve zlo, za koje im govorih ali ne poslusase.
32. I uze Jeremija drugu knjigu, i dade je Varuhu sinu Nirijinom pisaru, a on napisa u nju iz usta Jeremijinih sve reci sto behu u onoj knjizi, koju sazeze Joakim, car Judin ognjem; i jos bi dodano k onim mnogo onakvih reci.
